Компаративна анализа хемијског састава Heliantus tuberosus L. са подручја Србије и Румуније
Sažetak
Сажетак
Helianthus tuberosus L. (Јерусалимска артичока) припада роду Heliathus из фамилије Asteraceae. Расте као аутохтона врста на територијама Србије и Румуније. Ову биљну врсту карактерише јединствен хемијски састав, а као најдрагоценији конституенс издваја се инулин. Повољан утицај инулина на здравље људи укључује смањен ризик за кардиоваскуларне болести, пребиотски ефекат, превенцију и/или ублажавање остеопорозе. Циљ студије је био поређење хемијског састава кртола H. tuberosus L. са два различита станишта на Балканском полуострву, Србије и Румуније. Одређен је садржај осам главних компоненти биљних сировина са оба географска подручја: укупни протеини, флавоноиди, полифенолне карбоксилне киселине, редукујући шећери, укупни угљени хидрати, антиоксиданти, инулин и аскорбинска киселина и израчуната калоријска вредност осушеног биљног материјала. Садржај свих испитиваних једињења осим укупних угљених хидрата и антиоксиданата је био нешто виши у биљној сировини пореклом из Румуније. Постоје јако мале разлике у саставу биљних сировина са поменутих станишта, па се може сматрати да су оба биљна материјала погодна за даљу обраду. Калоријска вредност чичоке која расте у Србији је нешто виша од биљне врсте која расте у Румунији. Обе биљне сировине су добри извори инулина и представљају драгоцени биљни материјал за даљу обраду.
Reference
Kays SJ, Nottingham SF. Biology and Chemistry of Jerusalem Artichoke Helianthus tuberosus L. New York: Taylor & Francis Group, 2007.
Van Loo J, Coussement P, De Leenheer L, et al. On the presence of inulin and oligofructose as natural ingredients in the Western diet. Crit Rev Food Sci Nutr 1995; 35: 525-52.
Cieslik E. Mineral content of Jerusalem artichoke new tubers. Zesk Nauk AR Krak 1998; 342: 23 – 30.
Roberfroid MB. Dietary fibre, inulin and oligofructose. A review comparing their physiological effects. Crit Rev Food Sci Nutr 1993; 33: 103-48.
Tungland BC. Fructooligosaccharides and other fructans: structures and occurrence, production, regulatory aspects, food applications and nutritional health significance. ACS Symp Ser 2003; 849: 135-52.
Kaur N, Gupta AK. Applications of inulin and oligofructose in health and nutrition. J Biosci 2002; 27(7): 703-14.
Watzl B, Girrbach S, Roller M. Inulin, oligofructose and immunomodulation. Br J Nutr 2005; 93: 49-55.
Coudray C, Bellanger J, Castglia-Delavaued C, et al. Effects of soluble or partly soluble dietary fibers supplementation on absorption and balance of calcium, magnesium, iron and zinc in healthy young men. Eur J Clin Nutr 1997; 513: 75-380.
Kosari N, Cosentino GP, Wieczorek A, et al. The Jerusalem artichoke as an agricultural crop. Biomass 1984; 5: 1-36.
Hedge J.E and Hofreiter B.T. Carbohydrate Chemistry, 17th edition. New York: Academic Press, 1962.
Council of Europe (COE) - European Directorate for the Quality of Medicines (EDQM). European Pharmacopoeia 6th Edition. 2007.
Trajkovic J, Miric M, Baras J, et al. Analiza zivotnih namirnica. Beograd: Tehnolosko-Metalurski fakultet, 1983.
Stanimirovic S. Bromatologija. Beograd: Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu, zavod za bromatologiju, 1988.
Sadasivam S, Manickam A. Biochemical Methods, 3rd edition. New Age International, 2007Ltd. 13-14.
Rosner L and Bellows J. Ascorbic Acid Oxidase in Determining Vitamin C in Lens and Aqueous Humor. Proc Soc Exp Biol Med 1936; 34: 493 – 4.
Niketic – Aleksic G. Tehnologija voca i povrca. Beograd: Poljoprivredni fakultet, 1982.
Gibson GR, Probert HM, Loo JV, et al. Dietary modulation of the human colonic microbiota: updating the concept of prebiotics. Nutr Res Rev 2004; 17(2): 259 – 75.
Dewulf EM, Cani PD, Claus SP, et al. Insight into the prebiotic concept: lessons from an exploratory, double blind intervention study with inulin-type fructans in obese women. Gut 2012. In press.