Dositejevim stopama: od paradigme modernog do kontroverze o postmodernom srpskom identitetu

Sažetak

Tekst je posvećen razmatranju stadijuma na životnom putu i književnoj i filozofskoj karijeri Dositeja Obradovića, o čemu postoje brojne, veoma suprotstavljene interpretacije. Dositejev koncept prosvetiteljstva neki autori ističu, ne samo kao oštru kritiku tadašnjeg, pre svega, monaškog života već i kao radikalan raskid s religijom i srpskom svetosavskom tradicijom. U radu su izneti razlozi zašto se Dositejevo „putovanje“, „hodanje“, „lutanje“, „skitanje“, „stranstvovanje“, u autorovim delima, ispripovedano u prvom licu, treba vrednovati kao ključno mesto njegovog ukupnog literarnog i filozofskog opusa, kao autentični narativ njegove rane produkcije i kasnije karijere filozofa i prosvetitelja. Suprotno gledištima da već Dositejevi rani radovi predstavljaju radikalan raskid sa srednjovekovnom srpskom tradicijom, u radu su izneti argumenti za obrnuto gledište da je princip subjektivnosti književne moderne ono što omogućuje da Dositejeva rana dela ne smatramo učinkom raskida s tradicijom, nego autonomnim aktom književnosti i filozofije iz samog principa refleksije i pripovedanja koji tek otvara put ka sticanju modernog identiteta srpske kulture u jakom teorijskom smislu.