Uticaj sudske prakse na zakonsku regulativu u oblasti prava LGBT zajednice

Sažetak

U svetlu najavljenog donošenja Zakona o istopolnim zajednicama, postavilo se pitanje da li je predlog zakona u skladu sa Ustavom, naročito nakon najava da zakon neće biti potpisan. Iako Ustav precizira da je brak zajednica muškarca i žene, stručnjaci ističu da se u ovom slučaju ne radi o zakonu o braku i porodici, niti se njim predviđa mogućnost usvojenja dece od strane istopolnih parova, već da isti reguliše imovinske, zdravstvene, penzione i druge pravne odnose istopolnih partnera koji žive u zajednici. U isto vreme, mnoge javne ličnosti pozvale su tradicionalne verske zajednice da reaguju u cilju odbrane „prava na slobodu i budućnost naroda”, ističući da se sporna pitanja, koja se odnose na regulisanje uzajamnih prava i obaveza istopolnih parova, mogu rešiti izmenama postojećih zakona u određenim oblastima. U zemljama u kojima postoje slični zakoni značajnu ulogu imala je sudska praksa, kao i različita zdravstvena i psihološka udruženja. Praksa evropskih sudova je neujednačena, a slučajevi često završavaju pred Evropskim sudom za ljudska prava, dok su u SAD na saveznom nivou svi antihomoseksualni zakoni ukinuti odlukom Vrhovnog suda (Lawrence v. Texas 539 US 558 [2003]). Uprkos tome, jedinstveni zakon u ovoj oblasti ne postoji i prava istopolnih parova se razlikuju od zemlje do zemlje. U radu će biti dat pregled značajnijih sudskih odluka u ovoj oblasti u evropskim državama, kao i odluka Vrhovnog suda SAD, koje nas mogu navesti na razmišljanje o mogućim pravnim posledicama (ne) usvajanja spornog Zakona o istopolnim zajednicama, o postupcima koji bi se mogli inicirati ukoliko bi partneri odlučili da zatraže sudsku zaštitu u cilju priznavanja njihovih zajemčenih ljudskih prava, kao i o sadržini i značaju ovakvih sudskih presuda.