Postistina – nova stara laž

Sažetak

Ideja o postistini, premda sama fraza ima svoju pređašnju upotrebu, u poslednjih pet godina i nakon proglašenja za „reč godine” u Oksfordskom rečniku, postala je pomodna i u teorijskoj ravni. Autor rada ispituje granice teorijske plodnosti ovog pojma, stavljajući ga najpre u kontekst teorija istine, da bi potom odredio njegovu specifičnu teorijsku težinu. U ekspoziciji svog razmatranja ovog pojma, on koristi komparativno-fenomenološki metod i u kritičko-refleksivnom pristupu tumači njegova određenja. Nekritičko prihvatanje važenja pojmovne deskripcije postistine dovodi do privida da smo stupili u neku novu postepohu koja je nešto objektivno i neizbežno, a da je to ustrojeno ne na argumentaciji već na igri tuđim osećanjima. Naravno da u ideji o postistini ima nečega: stanje postistine, mora biti, ne bi bilo nikakva novost da u njenu realizaciju nije uključena eksponencijalno razvijena komunikaciona tehnika, kojoj kao nikada ranije kao podmet stoji manipulabilna postmoderna subjektivnost. U celini, fenomen postistine pripada široj grupaciji fenomena kao što su fake news i mnogi drugi, koji ujedinjeni formiraju ogromni potencijal za falsifikovanje doživljaja stvarnosti. Napokon, kada se ideja o postistini prema svojim elementima uključi u jednu širu strukturu, ona postaje kalkulabilna i u istoriji ideja i u interpretaciji konkretnih događanja unutar intersubjektivnih relacija. Autor veruje da put ka istini, ako istine ima, vodi kroz teorijsku negaciju ovog ideološkog zahvata. Cilj ovog rada jeste da pokaže da, kada se radi o postistini, reč je o fenomenu koji ne poseduje svoju nezavisnu egzistenciju.