KVALITET ŽIVOTA KAO KONCEPT RAZREŠAVANJA PARADOKSA RAZVOJA
Sažetak
U fokusu rada nalazi se problematika poimanja kvaliteta života, koji u poslednje vreme postaje sve značajnija tema društveno-ekonomske politike. U intelektualnom horizontu javne politike primat sa jednostranog ekonomskog rasta polako prelazi na kvalitativni aspekt, mada projekcija doktrine na praksu nije bogata primerima ni u razvijenim zemljama. Sredine koje se teorijski već zalažu da suštinu javne politike preorijentišu na poboljšanje kvaliteta života, definisanje njegovog sadržaja, te mogućnosti merenja rezultata, još uvek su u početnoj fazi razvoja te ideje.
Rad teži da argumentuje kako i koji kontekst kvaliteta života pruža šansu za razrešavanje paradoksa razvoja. Prioritet ekonomskog rasta vodi ka jačanju osećaja komfora, te po definiciji sprečava mogućnost za sreću. Jer, kao što su psihološka istraživanja dokazala, izvor sreće je baš u tome da se različit nivo aktivnosti od optimalnog vraća na uobičajen stepen.
U teoriji je polazište interpretiranja kvaliteta života sreća - kategorija koja zahteva repoimanje. Kao novina u shvatanju postoji neophodnost prevazilaženja gore navedenog paradoksa moderne ere, čija se suština ogleda u tome da po logici potrošačkog društva idealni potrošači nisu autonomne i zrele ličnosti, već osobe lišene stvarnih ljudskih relacija, usamljeni u strahu i u velikoj meri izloženi manipulacijama masovnih medija.
Ključne reči: Kvalitet života, Blagostanje, Ličnost, Razvoj, Indikator
- Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.
- Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.
- Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).