UTICAJ FIZIČKE AKTIVNOSTI NA STEPEN HROMOZOMSKIH ABERACIJA

  • Gordana M Šošić Klinički centar Kragujevac, Klinika za ginekologiju i akušerstvo, odsek za citogenetska ispitivanja
  • Mirjana Varjačić Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka, Ginekologija i akušerstvo i Klinički centar Kragujevac,Klinika za ginekologiju i akušerstvo
DOI: https://doi.org/10.5937/timsact9-6017

Sažetak


Sažetak

Tokom života ljudi su konstantno izloženi hemikalijama i agensima iz egzogenih i endogenih izvora koji putem rakcije sa molekulom DNA mogu dovesti do oštećenja genoma i genomske nestabilnosti. Formiranje mikronukleusa predstavlja posledicu nastalih hromozomskih aberacija uzrokovanih dejstvom različitih genetskih i sredinskih faktora. Mikronukleusi (MN) su citoplazmatske hromatinske mase sa izgledom malih jedara i mogu poticati od celih hromozoma ili od delova hromozoma. Mikronukleus test (MN test) se koristi za detekciju genotoksičnog efekta različitih hemijskih, fizičkih i bioloških mutagena kao i test za određivanje hromozomske nestabilnosti u različitim tipovima ćelija. Frekvenca mikronukleusa je direktno proporcionalna stepenu hromozomskih aberacija. Dokazano je da oštećenje genoma može nastati kao posledica sredinske izloženosti genotoksinima i medicinskim procedurama, usled deficijencije mikronutritijenata i pod uticajem različitih životnih navika i genetskih faktora. Nebalansirana ishrana, nedostatak fizičkog vežbanja, nedovoljno sna i prekovremeni rad doprinose statistički značajno povećanoj frekvenci MN. Takođe je pokazano da naporno vežbanje dovodi do oštećenja DNK, što rezultira formiranjem mikronukleusa. S obzirom da profesionalni sportisti sprovode visoko intenzive fizičke treninge, ova populacija spada u rizičnu grupu za nastanak genomske nestabilnosti i karcinogenezu. Zdrav način života, optimalni unos antioksidanasa i redovna umerena fizička aktivnost značajno redukuju frekvencu MN, odnosno doprinose stabilnosti genoma.

Ključne reči: hromozomske aberacije, mikronukleus, MN test

Biografije autora

Gordana M Šošić, Klinički centar Kragujevac, Klinika za ginekologiju i akušerstvo, odsek za citogenetska ispitivanja

Odsek za citogenetsku dijagnostiku,

diplomirani biolog, zdravstveni saradnik

Mirjana Varjačić, Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka, Ginekologija i akušerstvo i Klinički centar Kragujevac,Klinika za ginekologiju i akušerstvo

Odeljenje patologije trudnoće,

redovni profesor

Objavljeno
2015/01/26
Broj časopisa
Vol. 9 Br. 1 (2015): TIMS Acta
Rubrika
Pregledni članak
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).