SEĆANJE KAO FAKTOR OBLIKOVANJA ŽELJA TURISTA

  • Saša M Đorđević Visoka škola akademskih studija „Dositej” Beograd
DOI: https://doi.org/10.5937/timsact10-7848

Sažetak


U turističkoj praksi i teoriji velika pažnja se posvećuje turističkim događajima i doživljajima, kao centralnom elementu turističkog iskustva. Pri tome, za turiste u turističkom ciklusu je važan ne samo broj turističkih atrakcija, događaja i doživljaja, nego i intenzitet njihovog doživljavanja. Upečatljivi doživljaji se urezuju duboko u svest i osećanja turista i tako postaju nezaboravni. Sećanje se pojavljuje kao komplementarna kategorija tih doživljaja, kao druga strana turističkog iskustva i kao važan elemenat koji vrši manji ili veći uticaj na oblikovanje i karakter interesa, potreba i želja turista, što potvrđuju i rezultati empirijskog istraživanja koji su analizirani u ovom radu.

 

Ključne reči: sećanje, doživljaj, turistički ciklus, turističko iskustvo, turistička animacija.

Reference

Barker, C., & Galasinski, D. (2001). Cultural studies and discourse analysis: A dialogue on language and identity. London: Sage publication.

Blanchot, M. (1996). Les intellectuels en question: ébauche d'une réflexion.Fourbis.

Buttle, F. 1993). Hotel and food service marketing: A managerial approach. London: Cassell.

Cooper, C., & Hall, C.M. (2008). Contemporary tourism: An international approach.Routledge.

Čomić, Đ. (1990). Psihologija turizma. Beograd: Turistička štampa.

Čomić, Đ. (2009). Sećanje kao cilj i posledica putovanja. U: Đ. Čomić (Ur.), HOTELPLAN 2009. Beograd: VHŠ.207-213. (10) 13-14.

Đorđević, S. (2010). Uloga doživljaja u turizmu. Hotellink, 11(15-16), 115-120.

Đorđević, S., & Tomka, D. (2011). Koncept lanca animacije u turizmu. Tims acta, 5(2), 70-79.

Đorđević, S. (2012). Post-faza turističkog putovanja u kontekstu komunikacije i animacije turista. Hotellink, 13(19-20), 146-153.

Đorđević, S. (2013). Figurativnost ličnosti turista i turističkih putovanja. Tims acta, 7(1), 21-29.

Đorđević, S. (2014). Kulturni turizam - ključni oblik savremenog turizma. Hotellink, 15(23-24), 157-165.

Graburn, N. (1979). Tourism the scared journey. U: Hosts and Guests. Philadelphia: University of Pennsylvania.

Graburn, N. (1983). The anthropology of tourism. Annals of Tourism Research, 10(1), 9-33. doi:10.1016/0160-7383(83)90047-6

Grenlan, H. (2007). Filozofija osećanja. Beograd: Geopoetika.

Hamilton-Smith, E. (1987). Four kinds of tourism. Annals of Tourism Research, 14(3), 332-344. doi:10.1016/0160-7383(87)90106-x

Herbert, D. (2001). Literary places, tourism and the heritage experience. Annals of Tourism Research, 28(2), 312-333. doi:10.1016/s0160-7383(00)00048-7

Kalmić, L. (2010). Tipologije i kriterijumi za konstrukciju eksplikativnih modela u turističkoj geografiji. VTŠ. Turističko poslovanje, 6, 157-167.

Krippendorf, J. (1986). Putujuće čovečanstvo. Zagreb: SNL, Zavod za istraživanje turizma.

Larsen, S. (2007). Aspects of a Psychology of the Tourist Experience. Scandinavian Journal of Hospitality and Tourism, 7(1), 7-18. doi:10.1080/15022250701226014

Mcintyre, N. (1989). The personal meaning of participation: Enduring involvement. Journal of leisure research, 21(2), 167-179.

Mulvey, L. (1986). On visual and other pleasures.London: Palgrave publishing.

Nosak, T., & Zubanov, V. (2013). Harmonizacija poslovnih i privatnih ciljeva zaposlenih. Tims acta, 7(2), 77-85.

Pine, J. (2004). The authentic experience, travel, and tourism research association. U: Conference. Montreal, Canada 19 June.Conference. Montreal, Canada 19 June.

Scarles, C. (2009). Becoming tourist: renegotiating the visual in the tourist experience. Environment and Planning D: Society and Space, 27(3), 465-488. doi:10.1068/d1707

Suvantola, J. (2002). Tourist's experience of place: New directions in tourism analysis. Ashgate publishing ltd.

Tung, V.W.S., & Ritchie, B.J.R. (2011). Exploring the essence of memorable tourism experiences. Annals of Tourism Research, 38(4), 1367-1386. doi:10.1016/j.annals.2011.03.009

Trauer, B., & Ryan, C. (2005). Destination image, romance and place experience—an application of intimacy theory in tourism. Tourism Management, 26(4), 481-491. doi:10.1016/j.tourman.2004.02.014

Tussyadiah, I.P., & Fesenmaier, D.R. (2009). Mediating Tourist Experiences. Annals of Tourism Research, 36(1), 24-40. doi:10.1016/j.annals.2008.10.001

Štetić, S. (2002). Nove tendencije svetskih turističkih kretanja. Turizam. Novi Sad, 6,

Uriely, N. (2005). The tourist experience. Annals of Tourism Research, 32(1), 199-216. doi:10.1016/j.annals.2004.07.008

Urry, J. (2002). The tourist gaze. Leisure and travel in contemporary societies. 2nd ed. London: Sage publication.

Wang, N. (1999). Rethinking authenticity in tourism experience. Annals of Tourism Research, 26(2), 349-370. doi:10.1016/s0160-7383(98)00103-0

Wang, N. (2000). Tourism and modernity: A sociological analysis. Oxford: Pergamon press.

Zvonarević, M. (1981). Socijalna psihologija.Zagreb: Školska knjiga

Đorđević, S. (2010). Uloga doživljaja u turizmu. Hotellink, 11(15-16), 115-120.

Objavljeno
2016/01/28
Broj časopisa
Vol. 10 Br. 1 (2016): TIMS Acta
Rubrika
Originalni naučni članak
Autori koji objavljuju u ovom časopisu pristaju na sledeće uslove:

  1. Autori zadržavaju autorska prava i pružaju časopisu pravo prvog objavljivanja rada i licenciraju ga "Creative Commons Attribution licencom" koja omogućava drugima da dele rad, uz uslov navođenja autorstva i izvornog objavljivanja u ovom časopisu.

  2. Autori mogu izraditi zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju članka objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je članak izvorno objavljen u ovom časopisu.

  3. Autorima je dozvoljeno i podstiču se da postave objavljeni članak onlajn (npr. u institucionalni repozitorijum ili na svoju internet stranicu) pre ili tokom postupka prijave rukopisa, s obzirom da takav postupak može voditi produktivnoj razmeni ideja i ranijoj i većoj citiranosti objavljenog članka (Vidi Efekti otvorenog pristupa).