Da li je hirurški pristup neohodan u svim slučajevima lečenja hidronefroze transplantiranog bubrega?
Sažetak
Uvod/Cilj. Pristup lečenju hidronefroze transplantiranog bubrega (HTB) je obično hirurški, iako neki slučajevi zahtevaju ekspektativni pristup i praćenje. Cilj rada bio je utvrditi kriterijume za ekspektativni pristup ili neposredan hirurški pristup na seriji bolesnika sa hidronefrozom transplantiranog bubrega. Metode. Rad se bazira na retrospektivnom istraživanju koje je obuhvatilo 42 bolesnika sa HTB. Ispitivanjem su obuhvaćeni bolesnici kod kojih je učinjena transplantacija bubrega u periodu od januara 2007. godine do decembra 2012. godine. U posmatranom periodu učinjeno je 19 kadaveričnih transplantacija i 23 transplantacije sa živog donora. Prosečno vreme praćenja bilo je 15,2 (raspon 12–21) meseca. Prosečna starost osobe koja je primila bubreg bila je 41,6 godina. Dijagnoza hidronefroze u svakom slučaju je postavljana ultrazvučnim pregledom. Stepen hidronefroze procenjivan je na osnovu merenja maksimalnih prečnika proširenih bubrežnih čašica i karlica. Rezultati. Tokom perioda praćenja nije bilo slučajeva nefunkcionalnosti grafta. Problem hidronefroze u potpunosti je bio rešen kod šest (14%) bolesnika. Prosečno maksimalno proširenje bubrežnih čašica i karlica bilo je 28 ± 9 (raspon 14–38) mm, a prosečna vrednosti proširenja pijelona i čašica na kraju praćenja bila јe 23 ± 11 (raspon 0-35) mm. Nije postojala statistički značajna razlika (p = 0.23). Poslednja kontrolna vrednost serumskog kreatinina bila je značajno niža od maksimalne vrednosti kreatinina (p < 0.05). Bubrežna funkcija je normalizovana kod 12 pacijenata (29) i ostala je stabilna tokom perioda posmatranja. Na kraju praćenja svi bolesnici su imali sterilan nalaz urinokulture. Zaključak. Tradicionalan pristup, po kome HTB predstavlja apsolutnu indikaciju za operativno lečenje, može se dalje istraživati; većina bolesnika koja je ovde praćena zahtevala je samo pažljivo praćenje. Neodložna hirurška intervencija preporučuje se samo u slučajevima sa izrazitim proširenjem bubrežnih čašica i karlice kao i razvojem simptoma progresivno smanjene bubrežne funkcije ili rekurentne infekcije urinarnog trakta.
Reference
Yigit B, Tellioglu G, Berber I, Aydin C, Kara M, Yanaral F, et al. Surgical treatment of urologic complications after renal trans-plantation. Transplant Proc 2008; 40(1): 202−4.
Nadri QJ, Nabi Z. Nonobstructive hydronephrosis of a kidney transplant. Saudi J Kidn Dis Transplant 2010; 21(6): 1140−2.
Burgos FJ, Pascual J, Marcen R, García-Navas R, García IG, Alarcón C, et al. Self-expanding metallic ureteral stents for treatment of ureteral stenosis after kidney transplantation. Transplant Proc 2005; 37(9): 3828−9.
Minnee RC, Surachno S, Kox C, Ten BI, Aronson DC, Idu MM. Is a selective splinted ureterocystostomy protocol feasible in renal transplantation? An analysis of 475 renal transplantations. Transpl Int 2006; 19(7): 558−62.
Emiroğlu R, Karakayall H, Sevmiş S, Akkoç H, Bilgin N, Haberal M. Urologic complications in 1275 consecutive renal trans-plantations. Transplant Proc 2001; 33(1−2): 2016−7.
Chmura A, Rowinski W, Walaszewski J, Czaplicki M, Kwiatkowski A, Trzebicki J. Treatment of early and late urinary complications after kidney transplantation. Transplant Int 2007; 20(Suppl 2): 189.
Van Gansbeke D, Segebarth C, Toussaint C, Matos C, Gevenois PA, Kinnaert P, et al. Non-obstructive kidney transplant dysfunction: Magnetic resonance evaluation. Br J Radiol 1988; 61(726): 473−9.
Oosterhof GO, Hoitsma AJ, Witjes JA, Debruyne FM. Diagnosis and treatment of urological complications in kidney transplan-tation. Urol Int 1992; 49(2): 99−103.
Katz R, Pode D, Gofrit ON, Shenfeld OZ, Landau EH, Golijanin D, et al. Transurethral incision of ureteroneocystostomy strictures in kidney transplant recipients. BJU Int 2003; 92(7): 769−71.
Gurkan A, Yakupoglu YK, Dinckan A, Erdogdu T, Tuncer M, Erdoğan O, et al. Comparing two ureter reimplantation tech-nique in kidney transplant recipients. Transpl Int 2006; 19(10): 802−6.
Faenza A, Nardo B, Catena F, Scolari MP, d'Arcangelo GL, Busca-roli A, et al. Ureteral stenosis after kidney transplantation: A study on 869 consecutive transplants. Transpl Int 1999; 12(5): 334−40.
Zietek Z, Sulikowski T, Tejchman K, Sieńko J, Janeczek M, Iwan-Zietek I, et al. Lymphocele after kidney transplantation. Trans-plant Proc 2007; 39(9): 2744−7.
Strang AM, Lockhart ME, Amling CL, Kolettis PN, Burns JR. Living renal donor allograft lithiasis: A review of stone related morbidity in donors and recipients. J Urol 2008; 179(3): 832−6.
Keller LS, Peh CA, Nolan J, Bannister KM, Clarkson AR, Faull RJ. Transplant nephropathy successfully treated with cidofovir. Nephrol Dial Transplant 2003; 18(5): 1013−4.
Leikis MJ, Denford AJ, Pidgeon GB, Hatfield PJ. Post renal transplant obstruction caused by cytomegalovirus ureteritis. Nephrol Dial Transplant 2000; 15(12): 2063−4.
Brown ED, Chen MY, Wolfman NT, Ott DJ, Watson NE. Com-plications of Renal Transplantation: Evaluation with US and Radionuclide Imaging. Radio Graphics 2000; 20(3): 607−22.
Jaskowski A, Jones RM, Murie JA, Morris PJ. Urological compli-cations in 600 consecutive renal transplants. BMJ 1987; 74(10): 922−5.
Taylor RJ, Landreneau MD, Makowka L, Rosenthal TJ, Gordon RD, Tzakis AG, et al. Cyclosporine immunosuppression and delayed graft function in 455 cadaveric renal transplants. Transplant Proc 1987; 19(1 Pt 3): 2100−3.
Kamath NS, John GT, Neelakantan N, Kirubakaran MG, Jacob CK. Acute graft pyelonephritis following renal transplantation. Transpl Infect Dis 2006; 8(3): 140−7.
Hariharan S, McBride MA, Cherikh WS, Tolleris CB, Bresnahan BA, Johnson CP. Post-transplant renal function in the first year predicts long-term kidney transplant survival. Kidney Int 2002; 62(1): 311−8.
Larson DM, Malone JM, Copeland LJ, Gershenson DM, Kline RC, Stringer CA. Ureteral assessment after radical hysterectomy. Obstet Gynecol 1987; 69(4): 612−6.