Eozinofilija kao prvi znak Hodžkinove bolesti
Sažetak
Uvod. Dobro je poznato da se eozinofilija može javiti u okviru malignih bolesti. Učestalost je procenjena na oko 15% svih obolelih od Hodžkinovog limfoma. Prognostički značaj ovog fenomena nije u potpunosti razjašnjen. Smatrali smo korisnim da prikažemo bolesnicu sa eozinofilijom koja se javila nekoliko meseci pre pojave Hodžkinovog limfoma. Prikaz bolesnice. Prikazana je bolesnica, stara 51 godinu, iz Srbije, koja je 6 meseci pre pojave Hodžkinovog limfoma imala eozonofiliju (1 530–2 040 eozinofila u μL krvi). Biopsijom i histopatološkim pregledom tumorske promene na desnoj butini postavljena je inicijalna dijagnoza eozinofilnog granuloma. Kako je eozinofiija rasla, došlo je do pojave uvećanih limfnih čvorova, promera 120 × 65 mm u parailijačnom prostoru, desno. Sva infektološka i alergološka ispitivanja nisu ukazala na uzrok eozinofilije. Posle 17 meseci učinjena je revizija histopatološkog nalaza biopsije tumora uz dodatna imunohistohemijska ispitivanja. Dijagnoza je promenjena od eozinofilnog granuloma u Hodžkinov limfom, tipa mešovite celularnosti. Posle sprovedene Ann Arbor “stejdžing” procedure zaključeno je da se radi o II B kliničkom stadijumu Hodžkinovog limfoma. Lečenje je sprovedeno hemioterapijom po protokolu adriamicin, bleomicin, vinblastin, dekarbazin (ABVD) sa 6 ciklusa. Uspostavljena je kompletna remisija bolesti već posle 4 ciklusa. Broj eozinofila se sveo na 640/μL krvi. Zaključak. U retkim slučajevima, eozinofilija bez otkrivenog uzroka, može prethoditi Hodžkinovom limfomu. Kod takvih bolesnika trebalo bi pažljivo ispitati moguće prisustvo uvećanih žlezda bilo gde u organizmu. Pravovremena i tačna histopatološka dijagnostika se pokazala kao pravi put u rešavanju ovakvih stanja.
Reference
Paige L, Darryl JA, Redwan M. The human eosinophil. In: In: Greer JP, Foerster J, Rodgers GM, Paraskevas F, Glader B, Arber DA, Means Jr RT, editors. Wintrobe`s Clinical Hematology. 13th ed. Philadelphia: Lippincott Williams & Wilkins; 2013. p. 323.
Montgomery ND, Dunphy CH, Mooberry M, Laramore A, Foster MC, Park SI, et al. Diagnostic complexities of eosinophilia. Arch Pathol Lab Med 2013; 137(2): 259−69.
Valent P. Pathogenesis, classification, and therapy of eosino-philia and eosinophil disorders. Blood Rev 2009; 23(4): 157−65.
Cyriac S, Sagar TG, Rajendranath R, Rathnam K. Hypereosinophi-lia in hodgkin lymphoma. Indian J Hematol Blood Transfus 2008; 24(2): 67−8.
Naumann R, Beuthien-Baumann B, Fischer R, Kittner T, Bredow J, Kropp J, et al. Simultaneous occurrence of Hodgkin's lympho-ma and eosinophilic granuloma: A potential pitfall in positron emission tomography imaging. Clyn Lymphoma 2002; 3(2): 121−4.
von Wasielewski R, Seth S, Franklin J, Fischer R, Hübner K, Hans-mann ML, et al. Tissue eosinophilia correlates strongly with poor prognosis in nodular sclerosing Hodgkin's disease, allowing for known prognostic factors. Blood 2000; 95(4): 1207−13.
Ayyub M, Anwar M, Luqman M, Ali W, Bashir M. A case of hypereosinophilic syndrome developing Hodgkin's disease af-ter 4 years. Br J Haematol 2003; 123(5): 955−6.
Geng YH, Wang CX, Tan YB, Xu XM, Cao Y, Liu ZY, et al. Primary Hodgkin disease of the spine could mimic eosinophil-ic granuloma initially. Chin Med J (Engl) 2013; 126(18): 3584−6.
Pinto A, Aldinucci D, Gloghini A, Zagonel V, Degan M, Perin V, et al. The role of eosinophils in the pathobiology of Hodgkin's disease. Ann Oncol 1997; 8 Suppl 2: 89−96.
Received