Урбанистички развој Ужица у XVIII  и првој половини XIX века

Duško R. Kuzović

doi:10.5937/zrffp45-10020

Duško R. Kuzović Faculty of Architecture, Design and Fine Arts Girne American University TRN Cyprus

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp45-10020

Sažetak

Ужице је током XVI и XVII века доживело највећи успон. Поред Београда и Сарајева, био je најважнији град западног и централног Балкана. У XVIII веку насеље је имало 4800 домова. Током XVIII века урађени су први картографски прикази насеља. У првој половине XIX века град мења карактер због повећања хришћанске популације. Године 1863. је ослобођен. Срби поново преузимају управу над градом. Тада је почела реконструкција насеља по принципима европског урбанизма.

Reference

Вујић, Ј. (1902). Путешествије по Србији. Београд: Српска књижевна задруга.

Група аутора. (1981). Историја Титовог Ужица, Ужице: Народни музеј Ужице.

Живковић, Н. (1979). Ужички немири, Ужице: Самоуправна интересна заједница културе Титово Ужице.

Живковић, Н. (1981). Ужице 1862. г. Ужице: Самоуправна интересна заједница културе Титово Ужице.

Зиројевић, О. (1973). „Ужице до 1683. године”. Ужички зборник. бр. 2.

Игњић, С. (1960). Ужичка нахија. Београд: Туристичка штампа.

Игњић, С. (2011). Ужице и околина 1842–1914. Ужице: Историјски архив Ужице.

Каниц, Ф. (1985). Србија, земља и становништво. Београд: Српска књижевна задруга.

Mortada H. (2003) Traditional Islamic principles of built environment. Curzon: Routledge.

Ненадовић, М. (1951). Мемоари. Београд: Српска књижевна задруга.

Новаковић, С. (1892). Хаџи Калфа или Ћатиб челебија турски географ 17. века. Споменик СКА, бр. 18.

Обрадовић, С. (1858). Описаније окружја ужичког. Гласник друштва српске словесности. број 10. Београд: Друштво српске словесности.

Пантелић, Д. (1936a). Војно-географски описи Србије пред Кочину Крајину од 1783. и 1784. год. Београд: Споменик Српске краљевске академије.

Пантелић, Д. (1936б). Ухођење Србије пред Кочину Крајину. Глас СКА. бр. 63.

Перовић, Д. (1969). Једно сведочанство о устаничким пограничним утврђењима у 1808. години. Зборник историјског музеја Србије, број 6, Београд: Историјски музеј Србије, 3–40.

Пирх, О., Д. (1899). Путовање по Србији у 1829. години. Београд: Просвета.

Поповић, М. (2004). Ужички град. Ужице: Историјски архив Ужице.

Ракић, Т. (прир.) (2007). Животопис Максима Евгеновића. Ужице: Народни музеј.

Радовић, М. (1984). Самоуки рукопис. Ужице: Историјски архив Ужице.

Челеби, Е. (1973). Путопис, одломци о југословенским земљама. Сарајево: Свјетлост.