Идентитет ратних ветерана

Sažetak

Овај рад говори о томе како себе доживљавају ратни ветерани и како одговорају на питање „ко сам ја”. Ратни ветерани се суочавају са бројним изазовима у процесу ресоцијализације из ратног стања и ратне трауматизације на мирнодобско друштво. Више је разлога због којих њихова ресоцијализација тече успорено: први је тај што је учешће у рату само по себи високо стресна ситуација која са собом носи трауматизацију различитог степена, други разлог је промењен систем вредности према њиховом учешћу у рату. Наиме у времену када су у рат полазили имали су снажну подршку у друштву, да би у периоду повратка и данас ту подршку изгубили, све до осуђивања. И трећи разлог, који им отежава ресоцијализацију је ситуација транзиције друштва коју су затекли по повратку из рата, што је конкретно значило да је велики број становништва уопште, а тиме и ратних ветерана по повратку из рата остало без запослења кандидујући се за једну велику друштвену групу „губитника транзиције”. Оваква друштвена ситуација неретко генерише кризу идентитета.

Наведени скуп социо-културних околности, заједно са онтолошком несигурнишћу коју са собом носи ратна трауматизацију заједно генеришу кризу идентитета, која се код испитаника манифестује у нихилистичким одговорима када говоре о властитој личности. Истраживањем идентитета код ратних ветерана утврђено је да доминира снажена везаност за идентитет ратног ветерана. Заправо, овај рад говори о различитим начинима на који се ова везаност прелама у личности и идентитетима испитаника, од негативних ставова преко поноса због припадности групи ратних ветерана, те личном испуњењу у активизму у удружењима учесника ратова.