Херак Милошевић – крамар Малешевац
Sažetak
И у средњовјековно доба као и данас, једна од најважнијих ставки трговачког пословања био је превоз робе и људи. Опште је познато да се у средњем вијеку копненим путевима роба превозила караванима. Због превоза робе, средњовјековни трговци склапали су уговоре са организаторима каравана званим крамарима или примућурима. Крамари су преузимали одговорност да до прецизираног времена дођу са одређеним бројем људи и товарних животиња, укрцају робу, оформе караван и превезу робу, уз њу понекад и путнике, до одрђене дестинације.
Организатори караванског саобраћаја из средњовјековног Дубровника најчешће су били власи – сточари смјештени у непосредном залеђу, на подручју данашње Херцеговине. Њихово основно занимање било је сточарство па стога су на располагању имали већи број товарних животиња неопходних за пренос робе.
У дубровачком архиву остали су бројни записи о караванској трговини и влашким поносницима, гдје се између осталих истичу поносници из различитих влашких катуна. Најистакнутији поносници били су из катуна Малешеваца. На темељу објављене и необјављене дубровачке грађе и релевантне литературе, у раду је приказанo поријекло и караванска трговина крамара Херака Милошевића Малешевца. Циљ рада је систематизација бројних података о наведеном крамару, као и допуна досадашњих сазнања о караванској трговини и власима Малешевцима.
Reference
Бачко, А. (2007). Малешевци – род који слави Св. Игњатија, Београд: Удружење грађана „Српски деспот”.
Дедијер, Ј. (2004). Херцеговина, Гацко:Друштво за очување баштине.
Димитријевић, С. (1958).Дубровачки каравани у јужној Србији у XVII веку, Београд: Научно дело.
Динић,М. (1937).„Дубровачка средњовековна караванска трговина”, Југословенски историјски часопис 3, 119–146.
Динић, М. (1978). Српске земље у средњем веку, Београд: Српска књижевна задруга.
Dinić-Knežević, D.(1979). „Učešće vlaha u preradi vune i prevozu tkanina u XIV i XVveku”.Istraživanja 7, 317–325.
Јиречек, К. (1981). Историја Срба, књ. II, Београд: Слово Љубве.
Ковачевић, Д. (1963).„Средњовјековни катуни по дубровачким изворима”, У.М. Филиповић(ур.)Симпозијум о средњовјековном катуну, (стр. 121–139). Сарајево: Научно друштво СР Босне и Херцеговине, Посебна издања, књ. II, Одјељење историјско-филолошких наука, књ. 1.
Kojić-Kovačević,D. (1981).„Arhivsko-istorijska istraživanja Gornjeg Podrinja”, Naše starine XIV–XV, 109–125.
Kurtović, E. (2006). „Slavni ljudi svoje vrste – Stankovići vremena vojvode Sandalja Hranića Kosače”,U.S. Jerše, D. Mihelič, P. Štih, (ur.) Med srednjo Evropo in Sredozemljem.Vojetov zbornik, (str.395–413). Ljubljana: Založba ZRC.
Kurtović, E. (2011). „Seniori hercegovačkih vlaha”, U. J. Krišto,Z. Matijević i J. Turkalj (ur.). Hum i Hercegovina kroz povijest, knj. I, (str. 647–695). Zagreb: Hrvatski institut za povijest.
Kurtović, E. (2014). Konj u srednjovjekovnоj Bosni, Sarajevo: Univerzitet u Sarajevu.
Мандић, Н. (2000). Српске породице војводства светог Саве,Београд: Ауторско издање.
Мандић, Н. (2001).Малешевски Мандићи, Гацко: Ауторско издање.
Ћук, Р.(1983). „Два стара трга у Полимљу”, Историјски часопис XXIX–XXX, 39–46.
Ћук, Р.(1997). „Караванске станице у Полимљу у средњем веку”, Милешевски записи 2, 7–24.
Храбак, Б. (1963). „Дискусија”, У. М. Филиповић (ур.). Симпозијум о средњовјековном катуну, (стр. 114–115). Сарајево:Научно друштво СР Босне и Херцеговине.Посебна издања, књ. II, Одјељење историјско-филолошких наука, књ. 1.
Храбак, Б. (1981). „Razgranavanje katuna i stvaranje grupe katuna, odnosno plemena u nekadašnjoj Hercegovini (XIII–XV vek)”, У.Ђ. Пејовић (ур.)Предмет и метод изучавања патријархалних заједница у Југославији, (стр. 181–201).Научни скупови, књ. 7, Титоград: Одјељење друштвених наукаЦрногорске академије наука и мјетности.
Храбак, Б. (1982). „Крамари у караванском саобраћају преко Санџака 1470–1720”, У. П. Влаховић (ур.) Сеоски дани Сретена Вукосављевића 10 (стр.191–223). Пријепоље: Самоуправна интересна заједница основног образовања општине Пријепоље.
Храбак, Б. (1997). Никшић до почетка XIX века, Београд: Ауторско издање.
Храбак, Б. (2003). Из старије прошлости Босне и Херцеговине, књ. II, Београд: Архивар.
Храбак, Б. (2008). Из старије прошлости Босне и Херцеговине, књ. V, Београд: Архивар.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293