Знање као социјално-економска категорија
Sažetak
Као социјално-економска категорија знање претпоставља анализу из перспективе различитих научних области и дисциплина. Притом се примењују особене методе и поступци, као и терминологија што за последицу има стално продубљивање садржаја и дубине знања. У складу са таквим развојем је и разноврсност у класификацијама знања које у све већој мери изражавају не само његове социјално-психолошке и педагошке, него и економске аспекте и суштину. То, прецизније исказано, значи да у условима свеобухватних техничко-технолошких и цивилизацијских токова и промена, знање није само социјални, него је и економски ресурс који опредељује конкурентност и свеукупни напредак земаља и њихових националних економија.
Reference
Бољановић-Ђорђевић, Ј. (2009). Менаџмент знања. Београд: Datastatus.
Глухов, В. В. (2011). Економија знања. Нови Сад: Висока пословна школа струковних студија.
Гончаров В. Н., Мухорьянова О. А, Авраменко Ю. С. (2015). Экономическая сфера общества: научно-информационный аспект. Фундаментальные исследования, № 2-20.
Грибова, М. (2008). Научное познание, его взаимосвязь с другими формами познания. Известия Российского государственного педагогического университета им. А.И. Герцена, № 58.
Гусинский, Э., Турчанинова, Ю. (2000). Введение в философию образования. Москва: Логос.
Деспотовић, М. (1997). Знање и критичко мишљење у одраслом добу. Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду.
Зборовский, Г., Шуклина, Е. (2005). Социология образования. Москва: Гардарики.
Јакунин, В. А. (1998). Педагогическая психология. Санк Петербург: Полиус.
Казанская, В. (2005). Педагогическая психология. Санк Петербург: Питер.
Коджаспирова, Г., Коджаспирова, А. (2005). Словарь по педагогике. Москва: ИКЦ «Март».
Кравченко, А. (2000). Культурология. Москва: Академический Проект.
Краснова, Л. (2014). Отражение научного знания в содержании школьного образования, Педагогика, № 4, стр. 20-24.
Крысько, В. (2000). Социалная Психология; словар-Справочник. Москва: АСТ.
Кулић, Р. (1997). Садржај рада и образовање, Београд: Институт за педагогију и андрагогију Филозофског факултета у Београду.
Кулић, Р. (2012). Социјално економска вредност иновација и истраживања у условима друштва које учи. Педагогија, 2/2012.
Кулић, Р. и Ђурић, И. (2014). Квалитет људских ресурса и конкурентна способност националне економије. Андрагошке студије 1, 31-48.
Кулић, Р. и Деспотовић, М. (2010). Увод у андрагогију (4. изд.). Београд: Свет књиге.
Кулић, Р., Милачић, С., Ђурић, И. (2015). Квалитет људског потенцијала и економски развој на националном нивоу. Андрагошке студије 1, стр. 65–86.
Осипов Г. (ред.). (1999). Российская социологическая энциклопедия. Москва: НОРМА.ИНФРА.
Осмоловская, И. (2014). Дидактическое знание: проблемы систематизации. Педагогика, № 4, стр. 13-19.
Рапацевич, Е. (2005). Педагогика. Большая современная энциклопедия. Минск: Современное слово.
Российская педагогическая энциклопедия. (1999). 1/1993. и 2/1999, Москва: Большая Российская энциклопедия.
Савићевић, Д. (2002). Филозофски основи андрагогије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства и Филозофски факултет Универзитета у Београду – Институт за педагогију и андрагогију.
Сластенин, В., Чижакова, Г. (2003). Введение в педагогическую аксиологию. Москва: Академа.
Супрун А. В. (2009). Интеллектуальный капитал: Главный фактор конкурентоспособности экономики в XXI веке. Москва: УРСС.
Философский энциклопедический словарь (1997). Москва: ИНФРА-М.
Abercrombie , N., Hill, S., Turner, B. (1994). Тhe Penguin Dictionary of Sociology. London: Penguin Books.
Awad, E., Ghaziri, H. (2004). Knowledge Management. Upper Saddle River: Pearson Education, Inc.
Brinkley, I. (2006). Defining the knowledge economy: Knowledge economy programme report. London: The work Foundatition.
Brymer, R., Hitt, M. & Schijven, M. (2012). Cognition and Human Capital: The Dinaic Interrelationship between Knowledge and Behavior, In: Alan Burton-Jones and J. C. Spender (Eds) (2012), The Oxford Handbook of Human Capital. Oxford: Oxford University Press.
Campbell, D. & Guttel, W. (2005). Knowledge production of firms: research networks and the „scientification” of business R&D. International Journal of Technology Management, Volume 31, Issue 1-2.
Clarke, Th. (2012). Human capital in Developing Countries: The Significance of the Asian Experience. In: Alan Burton-Jones and J. C. Spender (Eds), Oxford Handbook on Human Capital. Oxford: Oxford University Press.
Ćosić, К., Fabac, R. (2001). Gospodarski rast, tehnološki razvitak i suvremeno obrazovanje, Ekonomski pregled, 52 (5-6), str. 516-545.
Davenport, Th., Prusak, L. (1998). Working Knowledge. Boston: Harvard Business School Press.
De Jong, T., Ferguson-Hessler, M. (1996). Types and qualities of knowledge. Educational Psychologist, 31(2).
Fruin Mark, W. (1997). Knowledge Works, Managing Intellectual Capital at Toshiba. Oxford: Oxford University Press.
Fuller, S. (2002). Knowledge Management Foundations. Boston: Butterworth-Heinemann.
Goldblatt, D. (2000). Living in the after-life: Knowledge and social change. In: Goldblatt, D. (ed.). (2000). Knowledge and the social sciences: theory, method, practice. London: Routledge in association with The Open University.
Goldblatt, D. (ed.). (2000). Knowledge and the social sciences: theory, method, practice. London: Routledge in association with The Open University.
Greco, J. i Sosa, E. (ur.) (2004). Epistemologija: vodič u teorije znanja, Zagreb: Naklada Jesenski i Turk.
Herschbach, D. (1995). Technology as knowledge: Implications for instruction. Journal of Technology education, Ejournals, Volume 7, No 1.
Horibe, F. (1999). Managing Knowledge Workers. Toronto: John Wiley and Sons.
Johnstone, J. (2005). Knowledge, Development and Technology: Internet use among voluntary-sector AIDS organisations in KwaZulu-Natal. Submitted for the degree of Doctor of Philosophy, Department of Information Systems,The London School of Economics and Political Science.
Kramer, R., Murthy, Guthrie, J. (2012). Accounting for Human Capital and Organizational Effectiveness, In: Alan Burton-Jones and J. C. Spender (Eds) (2012), The Oxford Handbook of Human Capital. Oxford: Oxford University Press.
Lacey, A. (2006). Rječnik filozofije. Zagreb: Kruzak.
Lundvall, B. (2003). The Economics of Knowledge and Learning, Department of Business Studies, Alaborg University.
Mujić, N., Legčević, J. (2008). „Razvoj ljudskog kapitala, novo bogatstvo nacije”. Informatologija, 41, 3, str. 196–202.
Power, R. (2000). A Quastion of Knowledge. London: Pearson Education.
Rain, S. (2012). Human Capital Formation Regimes: States, Markets, and Human Capital in an Era of Globalization, In: Alan Burton-Jones and J. C. Spender (Eds) (2012), The Oxford Handbook of Human Capital. Oxford: Oxford University Press.
Swart, J. (2010). HRM and Knowledge Workers, in: In: Boxall, P., Purgcell, Jh., Wright, P. (Еds). (2010). The Oxford Handbook of Human Resource Management. Oxford: Oxford University Press.
The Knowledge-based Economy (1996). Paris: OECD.
Thompson, K., Woodward, K. (2000). Knowing and believing: religious knowledge, In: Goldblatt, D. (eds.). (2000). Knowledge and the social sciences: theory, method, practice. London: Routledge in association with The Open University.
Tobin, D. (1997). The Knowledge Enabled Organization. New York: AMACOM.
Upitis, R. (2011). Arts education for the development of the whole child. Toronto: Elementary Teacher’s Federeation of Ontario.
Woodward, K., Watt, S. (2000). Science and society: knowledge in medicine. In: Goldblatt, D. (eds.). (2000). Knowledge and the social sciences: theory, method, practice. London: Routledge in association with The Open University.
Woolfolk, A. (2004). Education Psychology. Boston: Pearson Education, Inc.
Zagzebski, L. (2004). „Što je znanje?”. U: Greco, John; Sosa, Ernest (ur.), Epistemologija: vodič u teorije znanja, Zagreb: Jesenski i Turk.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293