Пубертет: побуна и одрастање. Колико су традиционални сценарији у претпубертетској и пубертетској динамици још увек присутни?

Sažetak

Велика нестабилност у улогама, широка флуидност у позоришту љубави, која је у супротности са стабилним светом јучерашњице, не може да се не прелије или одрази на децу која одрастају у простору „флуидних” љубави. Родитељи који су добили право да одређују врсту ужитка и облик љубави намећући их деци уносе конфузију елеминисањем оних јаснијих норми које су биле присутне у ранијим периодима. Патолошке манифестације, пре свега девојака у претпубертетском и пубертетском добу, о којима се извештавало на психотерапијама предузетим због тешкоћа у прилагођавању и образовању, могу пружити увиде у нормалне процесе какви се тешко могу добити директним посматрањем. Разумевање било које фазе или било ког ступња у оквиру фаза развоја подразумева јасан увид у историју претходних фаза и ниво изграђене структуре до тада. Чак и када се ради о револуционарним променама или „налетима” у процесу развоја ту се заправо ради о појачавању еволуционих процеса. Теоријски проблем с пубертетом, као фазом која се може одредити као ново издање инфантилног периода, јесте што она долази након периода такозване „латентности” па је стога нелогично да после (наизглед) мирног развоја може доћи до таквих великих, револуционарних промена. Чини се да се чак ни развојна теорија није обратила потребну пажњу на нешто што би се могло одредити као ’припремна активност’ од које пубертет зависи. Јасно је да је реч о оној невидљивој динамици присутној у психи управо у том „мирном”, претпубертетском периоду.