Историјски приступ савременим концепцијама перманентног учења у току процеса старења

  • Jasna Lj. Parlić Božović Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za pedagogiju
  • Jelena Lj. Parlić Milosavljević Univerzitet „Union Nikola Tesla”, Fakultet za sport, Beograd

Sažetak


Учење и образовање поступно заузимају важно место у људском животу.Стога, се овај рад бави континуираним социјално-политичким и економским променама.Такође,историјски приступ проблему подразумева убрзан научно- технолошки развој, експанзију знања, формирање феномена друштва које учи. Његове теоријске основе налазе се у концепцији учења у току читавог живота, тј.перманентног учења и образовања у процесу старења. С друге стране у раду jе учињен покушај да се објасне брзе промене које се догађају у свету због којих је потребно да се знање из дана у дан увећава. У средишту успешне економије и развијеног друштва налазе се знање и способност, а образовање и учење постају инструмент тј. кључ друштвено- економског прогреса.


Поред свега, краће радно време и дужи очекивани животни век пензионисања такође повећавају количину времена које стоји на располагању за друге активности. На свим подручјима, јавља се све више могућности за учење изван школе, а квалификације, у традиционалном смислу измичу пред новим тенденцијама компетенције и прилагодљивости.
Одрасли људи, који су непрестано у процесу старења, у самом процесу перманентног образовања и учења представљају значајно другачији квалитет у односу на децу, с тога је потребан и другачији приступ у односу на децу, те и другачији приступ учењу одраслих у ери промена, како због животног и радног искуства, образовног нивоа, психофизичких особина тако и због њиховог социјалног статуса.

Овај ће рад бити покушај, такође, да се теоријском анализом прикажу бројни аспекти учења, врсте, облици, могућности и границе учења, основне потребе одраслих у процесу старења. Такође, у раду ће се потражити и одговори на питања: зашто одрастао човек у процесу старења учи, ко је одрасла особа у процесу учења и како учење фукционише у процесу старења.

Biografija autora

Jasna Lj. Parlić Božović, Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za pedagogiju
Department of Pedagogy, associate professor

Reference

Андриловић, В. (1976). Андрагогија. Загреб: Школска књига.

Андриловић, В. ( 1985). Како одрастао човек учи. Загреб: Школска књига.

Алибабић, Ш. (2002). Теорија организације образовања одраслих. Београд: Институт за педагогију и андрагогију.

Булатовић, Р. (1980). Универзитет за све. Београд: ИШРО Привредно финансијски водич.

Булатовић, Р.(1983). Личност и став одраслих према образовању. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Деспотовић, М. (1987). Перманентно образовање. Београд: „Андрагогија”, Филозофски факултет у Београду.

Делорс, Ј. (1998). Учење- благо у нама. Загреб: Едука.

Квашчев, Р. (1974). Развијање креативног понашања личности. Београд: Завод за издавање уџбеника.

Квашчев Р. (1978). Примена теорије учења на област наставе и образовања. Београд: Завод за издавање уџбеника.

Кулић Р. (1985). Радна организација као образовно- културна средина. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Кулић, Р. & Деспотовић, М. (2004). Увод у андрагогију. Београд: Свет књиге.

Лангран, П. (1971). Увод у перманентно образовање. Београд: НУ „Браца Стаменковић“.

Милосављевић, Г. (1997). Организација тренинга. Београд: Службени гласник са п.о.

Пероти, А. (1995). Пледоаје за интеркултурални одгој и образовање. Загреб: Едука.

Поткоњак, Н. & Шимлеша, П. (1989). Педагошка енциклопедија 1 и 2. Београд: Завод за уџбенике.

Поткоњак, Н. (1966). Педагошки лексикон. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства .

Самоловчев, Б. (1987). Савремени токови у образовању одраслих. Нови Сад : Искуства и путеви.

Савићевић, Д. (1975). Повратно образовање и удружени рад. Београд: Београдски издавачко- графички завод.

Савићевић, Д. (1995). Образовање одраслих са погледом у будућност. Београд: Андрагошке студије.

Савићевић, Д. (1983). Човек и доживотно образовање. Титоград: Школска књига.

Филиповић, Д. (1980). Перманентно образовање – глобална стратегија и модел. Београд: Привредна штампа.

Херера, А., Мандић, П.(1989). Образовање за 21. столеће, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Objavljeno
2016/10/19
Rubrika
Прегледни чланак