Посед хиландарског пирга Хрусија на Косову и Метохији у средњем веку

Božidar V. Zarković

doi:10.5937/zrffp46-11857

Božidar V. Zarković Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp46-11857

Sažetak

Пирг Хрусију је саградио краљ Милутин почетком XIV века одговарајући на захтев монаха Хиландара да им је потребна заштита од гусара који су их често нападали. Захваљујући наклоности краља Милутина и његовим пријатељским везама с византијским двором, пирг је, иако део Хиландара, почео да стиче самостална добра, што га је доводило у сукоб с манастиром чији је саставни део био и чији су монаси на челу са игуманом бирали „старца пиржанина”.

Међу имањима које је стекао, пирг је на Косову и Метохији поседовао земљу, људе, винограде, пчелињаке и друга права у Липљану и Сувом Грлу. У раду се, уз основне податке о пиргу и његову односу са Хиландаром, детаљно сагледава овај посед.

Reference

Баришић, Ф. (1971). „Хронолошки проблеми око године Немањине смрти”. Хиландарски зборник 2, 31–58.

Благојевић, М. (2000). „Секуларизација Хиландарских поседа у средњовековној Србији”. У: В. Кораћ (ур.) Осам векова Хиландара (стр. 51–58). Београд: САНУ.

Благојевић, М. (2008). „Хиландарски поседи на Косову и Метохији (XII–XV)”. Хиландарски зборник 12, 11–34.

Богдановић, Д., Ђурић, В. Ј., Медаковић, Д. (1978). Хиландар. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе Србије, Југословенска ревија, Вук Караџић.

Бубало, Ђ. (2010). „Када је велики жупан Стефан Немањић издао повељу манастиру Хиландару”. Стари српски архив 9, 233–241.

Vojvodić, D. (2012). Newly discovered portraits of rulers and dating of the oldest frescosin Lipljan. Зограф 36, 143–155.

Војводић, Д. (у штампи). „О времену издавања повеља којима краљ Душан потврђује Хиландару даривање манастира светог Ђорђа и села Уложишта, а хрусијском пиргу поклања цркву у Липљану”. ПЕРИВОΛΟΣ. Mélanges offerts à Mme Mirjana Živojinović, membre de l'Académie (у штампи).

Грујић, Р. (1935). „Гусари на Светој Гори и хиландарски пирг Хрусија, од XII до XV века”. Гласник Скопског научног друштва 14, 1–32.

Живојиновић, М. (1970). „О аутентичности светогорског типика патријарха Антонија од маја 1394”. Зборник радова Византолошког института 12, 79–90.

Живојиновић, М. (1972). Светогорске келије и пиргови у средњем веку. Београд: Византолошки институт САНУ.

Живојиновић, М. (1977). „Симеон – старац Хрусијског пирга”. У: Д. Богдановић, Б. Јовановић-Стипчевић, Ђ. Трифуновић (прир.), Зборник Владимира Мошина (стр. 181–187). Београд: Савез библиотечких радника Србије.

Живојиновић, М. (1986). „Хиландар и пирг у Хрусији”. Хиландарски зборник 6, 59–82.

Живојиновић, М. (1993). „Да ли је сачувана повеља краља Драгутина Хиландару”. Зборник радова Византолошког института 32, 129–135.

Живојиновић, М. (1998) „Властелинство манастира Хиландара у средњем веку”. У: Г. Суботић (прир.) Манастир Хиландар (стр. 35–50). Београд : Галерија САНУ.

Живојиновић, М. (1998а). Историја Хиландара I: од оснивања манастира 1198. до 1335. године. Београд: Просвета.

Живојиновић, М. (2012). „Акти сабора у Крупиштима”. Глас САНУ CDXX, Одељење историјских наука, књ. 16, 99–113.

Зарковић, Б. (2002). Хотачка метохија. Први хиландарски посед у Србији. Косовска Митровица: Институт за српску културу и Филозофски факултет.

Зарковић, Б. (2009). „Ибарски посед хиландарског властелинства”. Баштина 27, 183–201.

Јанковић, М. (1985). Епископије и митрополије српске цркве у средњем веку, Београд: Историјски институт, Народна књига.

Јевтић, А. (1987). Задужбине Косова. Споменици и знамења српског народа. Призрен: Епархија рашко-призренска, Богословски факултет.

Марковић, В. (1925). „Ктитори, њихове дужности и права”. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 5, 100–125.

Марковић, М. (2004). „Прилози за историју Светог Никите код Скопља: Оснивање манастира – Милутинова обнова – хиландарски метох”. Хиландарски зборник 11, 63–132.

Младеновић, С. (2013). Крушевска метохија – хиландарски посед у Хвосну. Ниш: Центар за црквене студије.

Мошин, В. (1971). „Повеље краља Милутина – дипломатичка анализа”. Историјски часопис 18, 53–86.

Свети Сава (2000). „Карејски типик”. У: Љ. Јухас-Георгиевска (прир. и предг.), Сабрана дела. Београд: Народна књига и Алфа.

Соловјев, А. (1925). „Хиландарска повеља великог жупана Стефана (Првовенчаног) из године 1200–1202”. Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор 5 (1–2), 62–89.

Соловјев, А. (1926). Два прилога проучавању Душанове државе. Гласник Скопског научног друштва 2 (1–2), 25–46.

Стијовић, С. (1979). Ономастика источног дела Метохијског (Пећког) Подгора. Ономатолошки прилози 1, 237–380.

Трифуноски, Ј. (1971). Скопска Црна Гора: природна средина, прошлост, насеља, становништво и привреда, Скопје.

Трифуноски, Ј. (1976). Полог, антропогеографска проучавања. Београд: САНУ.

Трифуноски, Ј. (1982–1983). „Манастирски поседи у Скопској Црној Гори”. Балканика XIII–XIV, 393–402.

Троицки, С. (1935). Ктиторско право у Византији и немањићкој Србији. Београд: СКА.

Ћоровић, В. (1938). „Даривање Св. Никите Бањског Хиландару”. Гласник Скопског научног друштва 19, 53–59.

Урошевић, А. (1965). Косово. Београд: Научно дело.

Урошевић, А. (2001). „Липљан – антропогеографска испитивања”. У: Ј. Ристић, М. Филић, О Косову. Косовска Митровица: Народна и универзитетска библиотека Иво Андрић, Институт за српску културу, Књижара Свети Сава, Приштина – Гњилане, 348–359.