Урбани развој цивилне вароши Ужице од XV до XVII века

Duško R. Kuzović

doi:10.5937/zrffp46-11871

Duško R. Kuzović Faculty of Architecture, Design and Fine Arts, Girne American University, Cyprus

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp46-11871

Sažetak

Ужице је у периоду од XIV и XVII века доживело свој највећи успон. Заједно са Београдом и Сарајевом постало је један од три најважнија града на западном Балкану. О кретању броја становника у насељу током XV и XVI века говоре турски пописи. Почетком XVI века Ужице је подељено на муслимански и хришћански део. Године 1472. насеље је имало 64 домаћинства организованих у две махале. Године 1576. Ужице је нарасло на 634 домаћинства у 17 махала. О Ужицу у XVII веку говоре путописи Хаџи Калфе и Евлије Челебије. Челебија бележи да у граду има 4800 кућа, 1440 радњи, 11 ханова, 100 воденица и 11 школа. У периоду од XV до XVII века град је формирао све карактеристике оријенталног насеља: неправилне улице, функционалну поделу на стамбене махале и пословни центар, махале организоване око верских објеката, јединицу суседства махалу а не улицу, органску форму саобраћајне мреже.

Reference

Аличић, А. (1984a). Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије 15. и 16. век, књига 1. Краљево.

Аличић, А. (1984б). Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије 15. и 16. век, књига 2. Краљевo.

Аличић, А. (1984в). Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије 15. и 16. век, књига 3. Краљево.

Зиројевић, О. (1973). „Ужице до 1683. године”. Ужички зборник, број 2.

Новаковић, Ст. (1892). Хаџи Калфа или Ћатиб челебија, турски географ 17 века. Споменик СКА, бр. 18.

Познановић, Р. (1980). „Записи и сећања о старом Ужицу и последњим ужичким џамијијама”. Ужички зборник, бр. 9, стр.111-131.

Челеби, Е. (1973). Путопис, одломци о југословенским земљама. Сарајево: Свјетлост.