Српска и албанска топонимија села Ослара код Бујановца

Golub M. Jašović

doi:10.5937/zrffp46-11873

Golub M. Jašović Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp46-11873

Sažetak

Предмет нашег проучавања у овом раду јесте топонимија села Ослара које административно припада бујановачкој општини. Осларе је удаљено пет километара јужно од Бујановца. Насеље је подигнуто на левој страни долине реке Моравице, западно од ауто пута Београд–Скопље, на самој граници Врaњског Поморавља и Прешевске Моравице.

Становништво Ослара је мешовито. У селу живе Срби старинци и досељеници из околних села, из Косовског Поморавља и Албанци досељени из Албаније и из суседне Македоније. Међу Албанцима има и Срба који су исламизирани и, који су у највећем броју, пришли племену (фису) Тач, али и неким другим племенима.

Основни задатак који смо поставили себи када смо одлучили да пишемо о Ослару био је да се забележи топонимија испитиваног села. Да се то уради у разговору са Србима и Албанцима, на српском и албанском језику. Намера нам је била да урадимо семантичку анализу забележених назива, њихово функционисање у свакодневној употреби. Да сагледамо како исте географске објекте, који катастарски припадају испитиваном селу, именују мештани који говоре српским језиком (јужноморавски говор) и Албанци српског порекла и досељеници из Албаније, Топлице и Јабланице, чији је матерњи језик албански.

Biografija autora

Golub M. Jašović, Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

Katedra za srpski jezik i književnost, vanredni profesor

Reference

Барјактаревић Д. (1966). Прешевско-бујановачка говорна зона. Врањски гласник 2. Врање, стр. 173–215.

Барјактаревић Д. (196 ). Фонетске и морфолошке особине врањскога говора. Врањски гласник 1. Врање, стр. 33–58.

Zajmi A. dhe tj. (1981). Fjalor shqip – serbokroatisht, Instituti albanologjik i Prishtinës, Prishtinë.

Јашовић Г. (2014). О говору и именима Угљара код Приштине. Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица.

Јашовић Г. (2011). Топонимија села Угљара код Приштине. Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, Косовска Митровица, стр. 13–24.

Јашовић Г. (2010). Неке особине говора Угљара код Косова Поља. Косовска Митровица : Универзитет у Приштини, Филозофски факултет, стр. 93–138.

Костић К. (1922). Наши нови градови на југу. Београд.

Павловић М. (1968). Топонимија околине Врања. Врањски гласник 4, стр. 303–333.

Рајичић М. (1954). Основно језгро државе Дејановића, прилози нашој историјској географији, Историјски часопис 4. Београд.

Речник (1925). Речник места Краљевине Срба, Хрвата и Словенавца, књига 1, Административна подела Краљевине СХС. Београд.

Стаменковић С. (2002). Географска енциклопедија-насеља Србије, књига 2. Београд, стр. 258–277.

Стојковић Ј. и др. (2007). Бујановац (монографија). Бујановац, стр. 5–196.

Трајковић Г. (1979). Тако су их учили, Врањски округ у НОБ-у. Београд.

Трифуновски Ф. Ј. (1951). Кумановско-прешевска Црна Гора. Београд.

Трифуновски Ф. Ј. (1953–1954). Бујановац, антропогеографска истраживања. Гласник етнографског института САНУ, књига 2–3.

Fetahaj J. dhe Bektashi A. (2007). Nasalca, votër e arsimit, Prishtinë.

Škaljić A. (1973). Turcizmi u srpskohrvatskom, hrvatskosrpskom jeziku. Sarajevo: Izdavačko preduzeće Svjetlost.