Биљешке о римским вилама са југа провинције Далмације (неколика примјера са подручја источне Херцеговине)
Sažetak
У раду су презентовани подаци о римским вилама у долини ријеке Требишњице – источна Херцеговина (југ провинције Далмације). Основу за успјешно истраживање римских вила на југу провинције Далмације представља писана изворна грађа и материјални остаци на терену (епиграфски споменици, остаци зграда, насеља, и путева, фрагменти цигле, цријепа, обрађеног камена, римске керамике, фрагменти стакла, посуда и амфора, фрагменти фресака, остаци мозаика, торкулара, новац и др.). Археолошки налази указују да се континуитет насељавања овог подручја може пратити од предисторијског до најновијег доба. Подручје које се у овом раду истражује углавном гравитира око ријеке Требишњице. Ријеч је о простору са врло повољним климатским условима који погодују развоју пољопривреде и сточарства. То је доприносило да ово подручје буде гушће насељено и у античко доба. Овом приликом у раду смо презентовали налазе из римског доба који су откривени на локалитетима Црквина, Драчева страна, Поткућнице (Паник-Билећа), Мирине, Лијеска, Таноге (Требиње). Откривена је луксузно опремљена градска вила (villa urbana) на Црквини, коју окружује мање насеље сеоских вила (villa rustica) на Драчевој страни, Поткућницама и уз саму обалу ријеке Требишњице, намјенски и просторно везаних за градску вилу. Такође, јужно од Билеће у Требињској општини откривени су локалитети са рустикалним вилама (Мирине, Лијеска, Таноге,) који свједоче о интезивној земљорадничкој и сточарској производњи.
Reference
Alföldy, G. (1969). Die Personnennamen in der romischen Provinz Dalmatia. Heidelberg: Carl Winter UNIVERSITATSVERLAG.
Bojanovski, I. (1962). „Arheološki spomenici u dolini Trebišnjice” Naše starine VIII, Sarajevo,11–13.
Bojanovski, I. (1964). „Bilješke iz arheologije I”. GZM u Sarajevu, ns, IX,193–198.
Bojanovski, I. (1973). „Rimska cesta Narona – Leusinijum kao primjer saobraćajnog kontinuiteta”. Godišnjak ANUBiH X, CBI knj. 8, Sarajevo,137–187.
Bojanovski, I. (1976). „Gatačko polje u antici”. Tribunia, 2, 17–44.
Bojanovski, I. (1977). „Rimski natpisi iz doline Trebišnjice”. Tribunia, 3, 67–98.
Bojanovski, I. (1983). „Trebinje – rimski Asamo (Asamum) sa kratkim osvrtom na ager kolonije Epidaura”. Tribunia 7, 7–36.
Bojanovski, I. (1988). Bosna i Hercegovina u antičko doba. Sarajevo: ANUBIH Djela knj. LXVI, CBI knj. 6.
Busuladžić, A. (2002). „Villa rustica u Bihovu kraj Trebinja”. VAMZ, 3.s., XXXV, 191–196.
Busuladžić, A. (2011). Rimske vile u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine.
Mielsch, H. (1987). Die römische Villa – Architekture und Lebensform. Minchen.
Paškvalin, V. (1976). „Antički torkular u Bihovu kod Trebinja”. GZM u Sarajevu XXIX, 289–293.
Pecival, J. (1976). The Roman Villa. London.
Самарџић, Г. (2015). Источна Херцеговина у римско доба. Косовска Митровица: Филозофски факултет у Приштини.
Smith, J. T. (2006). Roman Villas: A Study in Social Structure. London and New York.
Sergejevski, D. (1962а). „Rimska cesta od Epidauruma do Anderbe”. GZM u Sarajevu, XVII, 73–104.
Sergejevski, D. (1962б). „Rimska cesta Narona–Leusinium, GZM u Sarajevu, XVII, 111–113.
Fiala, F. (1893). „Prilozi rimskoj arheologiji Hercegovine”. GZM u Bosni i Hercegovini, V, 511–532.
Čremošnik, I. (1968). „Tanoge u Ljubomiru kod Trebinja – rimsko naselje”. Arheološki pregled, 10, Beograd, 151–152.
Čremošnik, I. (1976). „Rimsko naselje na Paniku kod Bileće”. GZM u Sarajevu XXIX, 41–132.
Truhelka, Ć. (1892). „Prilozi rimskoj arheologiji Bosne i Hercegovine”. GZM u Bosni i Hercegovini, IV, 340–365.
Thomas, E. (1980). Villa setlements, in The Archaeology of Roman Pannonia. Budapest: ed. A. Lengyel and T. B. Radan.
Шкриванић, Г. (1975). „Југославенске земље на Појтингеровој табли”. Monumenta caрtogрaphica Jugoslaviae I, Beograd, 50–51.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293