Перцепција студената о укључивању платформе Мoodle у контекст Енглеског језика за посебне намене

  • Danijela D. Đorđević Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Odsek za ratarstvo i povrtarstvo, Katedra za strane jezike
  • Anna A. Stefanovič-Kocol Državna visoka stručna škola u Tarnovu, Fakultet za humanističke nauke, Odsek za englesku filologiju
Ključne reči: students’ perception||, ||перцепција студената, English for Specific Purposes||, ||Енглески језик за посебне намене, e-learning||, ||учење на даљину, Moodle||, ||MООDLE,

Sažetak


Примена информационих технологија у настави различитих предмета, па тако и страног језика, на било ком нивоу школовања, постала је готово неизбежна. Платформа MООDLE (енгл. Modular Object-Oriented Dynamic Learning Environment) може се прилично успешно интегрисати ради увођења учења на даљину, као и хибридног учења. У раду су дате теоријске основе о употреби платформе MООDLE у контексту учења на даљину, као и хибридног учења, уз напомене о одређеним могућим потешкоћама и недостацима. Овај рад је имао за циљ да испита да ли су студенти задовољни употребом платформе MООDLE која је коришћена у настави предмета Енглески језик за посебне намене. Испитаници су били студенти Пољопривредног факултета, Универзитета у Београду. Главни циљ овог истраживања био је да се утврди да ли студенти учење на даљину, нарочито платформу MООDLE сматрају корисном за њихово учење. Пoред тога, студенти су имали прилике да сами оцене своје познавање рада на рачунару и енглеског језика. Даље, желели смо да сазнамо више о њиховој перцепцији и о ставовима према комуникацији са другим студентима и са наставником, као и о њиховим омиљеним облицима и начинима учења. Затим, сазнали смо које су предности и недостаци употребе информационих технологија у настави страног језика. На основу добијених резултата, може се закључити да је употреба платформе MООDLE у оквиру класичног учења у учионици охрабрила сарадњу и повећала самопоуздање студената у погледу њиховог знања енглеског језика и њихове независности. У вези са тиме, резултати овог истраживања показују да су испитаници били ради да сарађују са својим колегама, да се обрате за помоћ или додатна објашњења. Стога је вероватно да у контексту хибридног учења, студенти могу усвојити неке нове вештине, које би им помогле да уче брже и на различите начине. На крају, желели смо да утврдимо како њихова самоевалуација корелира са њиховим ставовима према учењу на даљину како бисмо дошли до закључака који би се могли користити као полазна основа за нека будућа истраживања.

 

Reference

Campbell, C., & Kryszewska, H. (1992). Learner-Based Teaching. Oxford: Oxford Univer-sity Press.

Deller S. (1990). Lessons from the Learner: Student-Generated Activities for the Language Classroom. Longman Group United Kingdom.

Dougiamas, M. (1998). A journey into Constructivism. Retrieved from http://dougiamas.com/writing/constructivism.html (accessed 14th April 2014).

Dudeney, G., & Hockly, N. (2013). Reversing the blend: From online to blended. In Tomlinson, B. & Whittaker, C. (eds.). Blended Learning in English Language Teaching: Course Design and Implementation https://www.teachingenglish.org.uk/sites/teacheng/files/D057_Blended%20learning_FINAL_WEB%20ONLY_v2.pdf 14 (accessed 14th April 2014).

Elias, T. (2010) Universal instructional design principles for Moodle. in The International Review of Research in Open and Distance Learning, Vol 11, No 2 -http://files.eric.ed.gov/fulltext/EJ895752.pdf (accessed 14th April 2014).

Little, D. (1996). Freedom to learn and compulsion to interact: promoting learner autonomy through the use of information systems and information technologies. In: H. D. R. Pemberton, E.S. L. Li, W. W. F. Or, & H. D. Pierson (Eds.), Taking control: Autonomy in language learning (pp. 203–219). Hong Kong: Hong Kong University Press.

Marsh, D. (2012). Blended Learning: Creating Learning Opportunities for Language Learners. Cambridge: Cambridge University Press.

Shetzer, H., & Warschauer, M. (2000). An electronic literacy approach to network-based language teaching. In M. Warschauer & R. Kern (Eds.), Network-based Language Teach-ing: Concepts and Practice. (pp. 171–185). New York: Cambridge University Press.

Schunk, Dale H. (2012). Learning Theories. An Educational Perspective. Boston: Pearson.

Siek-Piskozub, T. (2006). Constructivism in language pedagogy. In: E. Lorek-Jezińska, T. Siek-Piskozub & K. Więckowska (Eds.) Words in the making. Constructivism and postmodern knowledge. Toruń: Wydawnictwo Uniwersytetu Mikołaja Kopernika, 159–172.

Stefanowicz-Kocoł, A. (2011). Accommodating ESP Students‘ Needs in a Moodle Based Course Component. In LANGUAGE FOR SPECIFIC PURPOSES: Challenges and Prospects. Belgrade: Foreign Language and Literature Association of Serbia.

Stefanowicz-Kocoł, A. (2015). Motivating ESP learners in a hybrid course. In Z. Perić & N. Stojković (Eds.), in Proceedings of the 1st International Conference on Teaching English for Specific Purposes. Niš: University of Nis: Faculty of Electronic Engineering, Serbia.

Stefanowicz-Kocoł, A. & Nowak, S. (2009). Testy, które uczą – ewaluacja sposobu testowania. In B. Niemiecko & M. K. Szmigiel (Eds.), Badania międzynarodowe i wzory zagraniczne w diagnostyce edukacyjnej. Kielce: PTDE.

Warschauer, M. (2000). The changing global economy and the future of English teaching. TESOL Quarterly, 34, 511–535.

Objavljeno
2016/12/21
Rubrika
Прегледни чланак