Пол и насиље међу ученицима основношколског узраста

  • Živorad M. Marković Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet pedagoških nauka u Jagodini, Katedra za didaktičko-metodičke nauke
  • Vesna S. Trifunović Univerzitet u Kragujevcu, Fakultet pedagoških nauka u Jagodini, Katedra za humanističke nauke
Ključne reči: sex differences||, ||полне разлике, school violence||, ||насиље у школи, adolescence||, ||адолесценција, primary school students||, ||ученици основних школа, school||, ||школа,

Sažetak


Предмет овог рада је испитивање повезаности између полне припадности ученика основношколског узраста и њиховог односа према насиљу у школи. Циљ рада је да се утврди степен повезаности између полне детерминисаности ученика основношколског узраста, њихове изложености насиљу у школи и реаговања на само насиље. У овом раду полази се од основне претпоставке да пол ученика основних школа у значајној мери детерминише њихову изложеност различитим врстама насиља у школи и начине реаговања на насиље. У истраживању је примењен дескриптивно-аналитички метод и анкетирање као истраживачка техника. Добијени подаци су статистички обрађени и изражени фреквенцијама и процентима. Истраживање је обухватило ученике завршног разреда основних школа на територији општине Свилајнац, која се налази у централној Србији и изведено је децембра 2015. године. Анкетирано је 236 ученика. Анкетни упитник садржао је питања (а) која су испитивала социјалну матрицу породица из којих ученици долазе, (б) која су испитивала присутност и учесталост различитих врста насиља међу ученицима основношколског узраста, (в) која су испитивала ставове ученика оба пола о насиљу, изложености насиљу у школи и начине реаговања на насиље. У оквиру квантитативне анализе података примењено је: процентуално изражавање фреквенција и Пирсонов (Pearson) hi-квадрат тест (χ2) за тестирање хипотеза о значајности разлика. Главни налази истраживања показали су да су: (а) ученици основношколског узраста оба пола најчешће изложени вербалном и физичком насиљу, (б) ученици, тј. школска популација мушког пола мање је изложена насиљу у школи у односу на ученице (школску популацију женског пола), (в) ученици су спремнији да помогну жртвама насиља у школи, (г) ученице су спремније да на насиље одговоре истом мером - насиљем.

Reference

Anderson, C. A., & Huesmann, L. R. (2003). Human aggression: A social-cognitive view. In: M. Hogg & J. Cooper (Eds.), The Sage Handbook of Social Psychology (296–323). London: Sage.

Baldry, A.C. (2005). Bystander Behaviour Among Italian Students. Pastoral Care in Education, 23 (2), 30–35.

Benbenishty, R., & Astor, R. A. (2005). School Violence in Context: Culture, Neighborhood, Family, School, and Gender. Oxford: Oxford University Press

Björkvist, K., Lagerspetz, K.M.I., & Kaukianen, A. (1992). Do girls manipulate and boys fight? Developmеntal trends in regard to direct and indirect aggression. Aggressive Behavior, (18), 117–127.

Boudon, R. (1974). Education, Opportunity and Social Inequality. New York: John Wiley & Sons.

Bourdieu, P., & Passeron, J. (1977). Reproduction in Education, Society and Culture. London: Sage Publications, 1977.

Бркић, П. (1998). Насиље у школама у свету. Београд: Министарство просвете Републике Србије.

Bronfrenbrenner, U. (1979). The ecology of human development. Cambridge, MA: Harvard University Press.

Dibe, F. (2002). Srednjoškolci. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Ђорђевић, Ј., и Поткоњак, Н. (1990). Педагогија. Београд: Научна књига.

Trifunovic, V., & Petrovic, R. (2014). Gender-based Content of Educational Materials for the Study of Serbian Language in Lower-stage Grades of Elementary Education. International Education Studies. 7(3), 22–29.

Veenstra, R., Lindenberg, S., Oldehinkel, A. J., De Winter, A. F., Verhulst, F. C., Ormel, J. (2005). Bullying and victimization in elementary schools: A comparison of bullies, victims, bully/victims, and uninvolved preadolescents. Developmental Psychology, 41 (4), 672–682.

Vejmelka, L. (2012). Neke determinante vršnjačkog nasilja u adolescenciji. Ljetopis socijalnog rada, 19 (2), 215–240.

Zaharijevski S.D., Gavrilović D., i Petrušić D. (2010). Obrazovanje za rodnu ravnopravnost (analiza nastavnog materijala za osnovnu i srednju školu). UNDP.

Gašić Pavišić, S. (2004). Mere i programi za prevenciju nasilja u školi. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, (36), 168–188.

Espelage, D., & Swearer, S. (2003). Research on School Bullying and Victimization: What Have We Learning and Where Do We Go From Here? School Psychology Review, (32), 365–383.

Ивановић, С. (2005). Социологија образовања. Јагодина: Учитељски факултет.

Kasen, S., Berenson, K., Cohen, P., Johnson, J.G. (2004). The effects of school climate on changes in aggressive behavior and other behaviors related to bullying. In: D. L. Espelage & S. M. Swearer (Eds.), Bullying in American schools: A social-ecological perspective on prevention and intervention (187–210). Mahwah, NJ: Erlbaum.

Keenan, K., & Shaw, D. (1997). Developmental and social influences in young girls’ early problem behavior. Psychological Bulletin, (121), 95–113.

Lahey, B. B., Schwab-Stone, M., Goodman, S. H., Waldman, I. D., Canino, G.,Rathouz, P. J., Miller, T. L., Dennis, K. D., Bird, H., Jensen, P. S. (2000). Age and gender differences in oppositional behavior and conduct problems: Across-sectional household study of middle childhood and adolescence. Journal of Abnormal Psychology, (109), 488–503.

Марковић, М. (2014). Ученици као актери у превенцији вршњачког насиља у школи. Специјална едукација и рехабилитација, 13 (2), 237–253.

Mejel, B. (2004). Deca na delu u porodici i školi. U S. Tomanović (ur.), Sociologija detinjstva, (227–242). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Nedimović, T., i Biro, M. (2011). Faktori rizika za pojavu vršnjačkog nasilja u osnovnim školama. Primenjena psihologija, (3), 229–244.

Ogbu, J.G. (1989). Pedagoška antropologija. Zagreb: Školske novine.

Olweus, D. (1993). Bullying at school: What we know and what we can do. Oxford: Blackwell.

Плут, Д., и Попадић, Д. (2007). Реаговање деце и одраслих на школско насиље. Зборник Института за педагошка истраживања, (1), 347–366.

Попадић, Д. (2009). Насиље у школама. Београд: Институт за психологију, УНИЦЕФ.

Попадић, Д., и Плут, Д. (2013). Специфичности наставничких процена изражености ученичког насиља. Зборник Института за педагошка истраживања, (1), 131–149.

Popadić, D., Plut, D., i Pavlović, Z. (2015). Nasilje u školama Srbije: analiza stanja od 2006. do 2013. godine. Beograd: Institut za psihologiju; UNICEF.

Roland, E., & Idsøe, T. (2001). Aggression and bullying. Aggressive Behavior, (27), 446–462.

Рот, Н. (1994). Основи социјалне психологије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Савовић, Б. (2006). Социјални односи у школи и агресивно понашање ученика. У: И. Радовановић, Б. Требјешанин, и Н. Трнавац (ур.), Социјални односи у школи и проблеми у понашању ученика (58–72). Београд: Учитељски факултет.

Horne, A. M., Stoddard, J. L., & Bell, C. D. (2007). Group approaches to reducing aggression and bullying in school. Group Dynamics: Theory, Research, and Practice, 11 (4), 262–271.

Craig, W. M., & Harel, Y. (2004). Bullying, physical fighting and victimization. In: C. Currie, C. Roberts, A. Morgan, R. Smith, W. Settertobulte, O. Samdal, & V. Barnekow Rasmussen (Eds.), Young people’s health in context. Health Behaviour in School-aged Children (HBSC) study: international report from the 2001/2002 survey [WHO Policy Series: Health policy for children and adolescents, No. 4]. Copenhagen: WHO Regional Office for Europe.

Objavljeno
2017/04/03
Rubrika
Оригинални научни чланак