Развој функције управљања људским ресурсима

Radivoje N. Kulić; Igor R. Đurić

doi:10.5937/zrffp46-12475

Radivoje N. Kulić Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, Учитељски факултет у Призрену – Лепосавићу
Igor R. Đurić Univerzitet u Prištini, Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici, Katedra za pedagogiju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp46-12475

Ključne reči: training and development||, ||образовање и развој, HR development unit||, ||кадровско-образовна служба, human resources departments||, ||одсеци (департмани) за људске ресурсе, personnel management||, ||управљање људским ресурсима,

Sažetak

Нужност конституисања управљања персоналом увиђа се још у другој половини XIX века – од када почињу да се обликују и њени различити организациони облици. Од тада, па све до средине осамдесетих година ХХ века, персонална функција, односно управљање персоналом, мења и обогаћује свој садржај у складу са новим рефлексијама у вези са у-прављањем људима у предузећима и компанијама. Током деведесетих година у Северној Америци и Европи све се више афирмише кон-цеп-ција управљања људским ресурсима, односно „људски ресурси“ као организациони облик њеног остваривања у неким организацијама. Исто-времено, персонални департмани и одсеци за људске ресурсе „коегзистирају“ и у савременој пракси на том подручју, док се у појединим социјално-културним срединама не уочава суштинска разлика између та два концепта и на теоријском нивоу. Независно од тога, у делу стручне литературе, у Европи и код нас, преовладава оцена да је кадров-ско--образовна служба оптималан организациони оквир за остваривање управљања персоналом – људским ресурсима, што подразумева њену другачију образовно-квалификациону структуру и свеобухватније ус-ме-равање на образовање и развој свих категорија запослених.

Biografija autora

Igor R. Đurić, Univerzitet u Prištini, Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici, Katedra za pedagogiju

Filozofski fakultet u Kosovskoj Mitrovici, Katedra za pedagogiju.

Doktor pedagoških nauka

Reference

Базарова Ю. Т., Еремина Л. Б. (ред.) (1998). Управление персоналом. Москва: Издательское объединение «ЮНИТИ».

Джой-Меттьюз, Д., Меггинсон, Д., Сюрте, M. (2006). Развитие человеческих ресурсов. Москва: ЕКСМО.

Занковский Н. А. (2000). Организационная психология. Москва: «Флинта» МПСИ.

Кибанова Я. А. (ред). (2005). Управление персоналом организации. Москва: ИНФРА-М.

Кулић, Р. (1985). Радна организација као образовано-културна средина. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, Катедра за андрагогију Филозофског факултета у Београду.

Кулић, Р. и Ђурић, И. (2014). „Квалитет људских ресурса и конкурентна способност националне економије“. Андрагошке студије 1, 31-48.

Купер, А. и Купер, Џ. (прир.). (2009). Енциклопедија друштвених наука (T. 1 i 2). Београд: Службени гласник.

Лукашевич, В. В. (2012). Основы управления персоналом. Москва: КноРус.

Маслов, А. (1982). Мотивација и личност. Београд: Нолит.

Одегов Ю. Г. и Руденко Г. Г. (2011). Экономика труда. Москва: Волтерс Клувер.

Савићевић, Д. (1980). „Андрагог у организацији удруженог рада“. У: Андрагошка функција удруженог рада, Скопље: Савез андрагошких друштава Југославије.

Тодоровић, М. (2015). Психологија и рад. Београд: Чигоја штампа.

Шулц, Д., Шулц, С. (2003). Психология работа. Санкт Петербург: Питер.

Armstrong, M. (2009). A Handbook of Human Resource Management Practice (10th ed.). London: Kogan Page Ltd.

Bamber, G. & Lansbury, R. (1989). Technological Change, Industrial Relations and Human Resource Management. In G. Bamber, R. Lansbury (eds.), New Technology: International Perspectives on Human Resources and Industrial Relations. London: UNWIN HYMAN.

Boxall, P., Purgcell, Jh. & Wright, P. (eds.) (2010). The Oxford Handbook of Human Resource Management. Oxford: Oxford University Press.

Dessler, G. (2007). Osnovi menadžmenta ljudskih resursa. Beograd: Data Status.

Dietrich, A. & Pigeyre, F. (2011). La gestion des ressources humaines. Paris: La Découverte.

English, L. (ed.) (2008). International Encyclopaedia of Adult Education. London: Palgrave Macmillan.

Fleming, S. (2000). From Personnel Management to HRM: Key Issues and Challenges. Преузето са: http://ipa.ie/pdf/cpmr/CPMR_DP_16_Personnel_Management_to_HR_%20KeyIssues_Challenges.pdf

Herrbach, O., Mignonac, K. & Richebé, N. (2009). Les Ressources Humaines de A à Z, 400 mots pour comprendre. Paris: DUNOD.

Kaufman, B. (2010). The Development of HRM in Historical and International Perspective. In: P. Boxall, Jh. Purgcell, & P. Wright (ed.), The Oxford Handbook of Human Resource Management. Oxford: Oxford University Press.

Le Gall, J.-M. (2011). La gestion des ressources humaines. Paris: PUF.

Maycock, Е., Atata, N., Mwape, A., Nanthalo, F., Geraghty, R. (2015). Has the Leopard Changed its Sports. Personnel Management versus Human Resource Management. The International Journal Of Business & Management, Vol 3 Issue 5, p. 47–54.

Noe, R. (2005). Employee Training and Development (third ed.). Boston: McGraw Hill/Irwin.

Peretti, J. M. (2015). Gestion des ressources humaines (20e éd.). Paris: Vuibert.

Rotich, K. (2015). History, Evolution and Development of Human Resource Management: A Contemporary Perspective. European Journal of Business and Management, Vol. 7, №. 9, p. 139–150.

Thiberge, Ph. (2009). Résumé de l'évolution des resources humaines. Преузето са: http://www.commarketingmuc.com

Torrington, D., Hall, D. i Taylor, S. (2004). Menadžment ljudskih resursa (5. izd.). Beograd: Data status.