Ризично друштво и аморални морализам

Radica M. Nedeljković

doi:10.5937/zrffp47-12673

Radica M. Nedeljković Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp47-12673

Ključne reči: modernity||, ||модерност, change||, ||друштвене промене, amoral morality||, ||аморални морализам, risky society||, ||ризично друштво,

Sažetak

Савремени свет, свет модерности јесте свет промена. Промене су брзе и многобројне да људи стичу утисак да су заробљени у мноштву догађаја које не могу разумети у потпуности и који су ван њихове контроле. Уместо друштва као система, говоримо о друштву као мрежи различитих односа појединаца и друштвених група. Уместо друштва као складног простора у коме борави човек и развија своје потенцијале и потребе, говоримо о друштву као претећој сили која руши све пред собом као „Молох“ (Гиденс), о „друштву ризика“ (Бек) у коме наука производи у подједнакој мери услове за благостање, али и ризик и уништење; говоримо о друштву „симулације“ (Бодријар), чиме значајан део савремене цивилизације поставља на ноге лажи и превара. Уместо друштва као заједнице, говоримо о нестанку друштва (Попер). У овом раду настојимо да полазећи од Урлиха Бека и његове теорије о ризичном друштву у којем се налази савремени свет укажемо да тај пут којим је западана цивилизација кренула, а који се као обавезан образац намеће остатку света води и увео је свет у аморални морализам (Љубинко Милосављевић). Идеологија прогреса ирационална без јасне визије, општеприхваћеног циља и јасно дефинисане вредности којој се стреми гура нас да скачемо у неизвесну будућност са пуно ризика који нас вуче у све већи индивидуализам. Тако долазимо до уверења да смо без заједничких вредности, тј. колективних вредности изгубљени у овом свету ризика. Без наде и љубави, а оне исходе из вере, нема међусобног поверења, солидарности и осећаја за заједничке вредности; нестаје друштво, како уосталом најављује и Карл Попер у Отвореном друштву.

Biografija autora

Radica M. Nedeljković, Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

Katedra za sociologiju

Reference

Брдар, М. (2012). Хроника разорене Троје. Крагујевац: Центар слободарских делатности; Бачка Паланка: Логос.

Бек, У. (2001). Ризично друштво. Београд: Филип Вишњић.

Бек, У. (2011). Ризично друштво: У потрази за изгубљеном сигурношћу. Нови Сад: Академска књига.

Бал, Ф. (1997). Моћ медија. Београд: Клио.

Волзнер, М. (2010), Морали прљеве руке. Београд: Албатрос Плус.

Гиденс, Е. (1998). Последице модерности. Београд: Филип Вишњић.

Гиденс, Е. (2003). Социологија. Београд: Економски факултет.

Коен, Р. (2016). „Бити слободан“. Часопис Недељник. фебруар 2016.

Лозен, П. (2015). Економија и хришћанство. Београд: Службени гласник.

Елил, Ж. (2010), Техника или улог века. Београд: Анархија/ Блок 45 и Братство из Еревона.

Милосављевић, Љ. (2012). Куда и како. Ниш: Филозофски факултет у Нишу.

Милосављевић, Љ. (2014). Виђења и слутње. Ниш: Филозофски факултет у Нишу.

Митровић, Љ. (2013). Увод у студије глобализације. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини.

Панарин А. (2012), Агенти глобализма. Летопис Матице српске, јануар – фебруар 2012.

Поповић, Ј. (1993). Светосавље као философија живота. Ваљево: Манастир Ћелије.

Попер, К. (1993). Отворено друштво и његови непријатељи. Београд: БИГЗ.

Токвил, А. (2002). О демократији у Америци. Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановић.

Хаберманс, Ј. (2006). Дијалектика секуларизације – о духу и реигији. Београд: Досије.

Хардин, Р. (2008). Јавни избор версус демократија. Трећи програм радио београда, III-IV, 2008.

Чомски, Н. (2008). Хегемонија или опстанак. Нови Сад: Рубикон

Шуваковић, У. (2014), Транзиција: Прилог социолошком проучавању друштвених промена, Косовска Митровица: Филозофски факултет Косовска Митровица.