Југословенско-румунски односи према румунској дипломатској грађи о Балкану (1939)

  • Ema Lj. Miljković Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet
  • Jonut C. Kožokaru Univerzitet Jugosistočne Evrope - Lumina, Bukurešt
Ključne reči: revisionism||, ||ревизионизам, Balkan Pact||, ||Балкански пакт, Little Entente||, ||Мала Антанта, Romania||, ||Румунија, Yugoslavia||, ||Југославија,

Sažetak


У периоду између два светска рата Југославија је била један од најозбиљнијих и најпоузданих спољнополитичких партнера Румуније. Такво стање одражавало се кроз заједничке циљеве, истоветна виђења спољне политике, као и савезе у које су улазиле. Ове две државе, које су обновљене након Првог Светског Рата, залагале су се за мир и развој на основу Париског мировног уговора (1919-1920). Румунско-југословенска сарадња у оквирима Мале Антанте и Балканског пакта представљала је настојање ових држава да се одржи мир на Балкану, као и да се зауставе ревизионистичке тежње за прекрајањем граница.

Позиционирана у готово непрестано немирном региону, Југославија је била приморана да води опрезну спољну политику, нарочито услед тежњи фашистичке Италије, након окупације суседне Албаније, док се Румунија суочавала са истом претњом после окупације Чехословачке од стране нацистичке Немачке. Овај рад анализира дешавања током 1939. године, кроз очи дипломата који су се борили за територијалну целовитост и одржавање неутралности својих земаља.

Reference

Foreign Ministry Archive, fond 71/1920–1944. Turkey vol. 58. f. 148–149.

Foreign Ministry Archive, fond 71/ Turkey vol. 61, 1939–1940, relations with Romania, Telegr. Desciphr. nr. 29358 of May 9th 1939.

Kocak, C. (1991). Turkish–German relations between 1923–1939. Ankara.

Campus E. (1980). Romania's foreign policy 1913–1947. Bucureşti: Editura Politică.

Objavljeno
2017/04/03
Rubrika
Информативни прилог