Период државно-правног провизоријума прве заједничке државе Јужних Словена (1918 – 1921)

Sažetak

Прва заједничка држава Јужних Словена, односно Срба, Хрвата и Словенаца није настала једним актом и одједном него је настајала у периоду од три године (од 1918. до 1921.) С обзиром на то да у овом периоду није постојао устав, а како ни државе не може бити без устава, онда се овај период назива провизоријумом државе. Али и касније, када је донет први устав – Видовдански устав 1921. год., овај устав није био легитиман, зато што није донет сагласношћу сва три народа. Српске партије су се залагале за централистички уређену државу, а партије из подручја са хрватском, словеначком, муслиманском већином и делимично у Македонији за конфедералну и федерално уређену државу. Хрватским партијама није био циљ стварање заједничке државе, али су на тако нешто прећутно пристале да би добили територију на којој су живели Срби. Српски народ је у заједничкој држави видео остварење идеје словенског јединства, док је словеначки, а посебно хрватски народ у заједничкој држави видео само прелазно решење које је требало да им обезбеди Србија: ослобађање од аустро-угарске власти и међународно признање, чак и на територијама на којима хрватски народ није имао већину. Хрватске партије су тражиле децентрализацију у односу на централну власт, док истовремено нису биле спремне да признају ни минимум права српском народу који је живео у покрајинама на које је хрватско политичко вођство претендовало.