Римска комуникација Epitauro–Resinum

Gligor M. Samardžić

doi:10.5937/zrffp47-13744

Gligor M. Samardžić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp47-13744

Ključne reči: Resinum (Risan, or Rose)||, ||Resinum (Рисан или Росе), Epitauro (Cavtat)||, ||Epitauro (Цавтат), Asamo (Trebinje)||, ||Asamo (Требиње), the province of Dalmatia||, ||провинција Далмација, Roman road communication||, ||римска комуникација,

Sažetak

У раду се презентују подаци о римској комуникацији Asamo–Epitauro–Resinum (Требиње–Цавтат–Рисан), са успутним насељима. Од станице Ad Zizio (Моско или Укшићи у Љубомиру) пут је ишао јужно на Asamo (Требиње), а потом преко станице Epitauro (Цавтат) у Resinum (Рисан или Росе). Археолошки налази (остаци римског насеља, пута, фрагменти миљоказа) са локалитета у Требињу, Цавтату и Рисну указују на то да је ово подручје релативно рано било повезано мрежом римских комуникација. Приликом истраживања античких комуникација и насеља на југу провинције Далмације (источна Херцеговина, југоисточна Хрватска, југозападна Црна Гора) служили смо се писаном изворном грађом и материјалним остацима на терену, при чему су нам од нарочитог значаја били записи Плинија Старијег, Клаудија Птолемеја и Равенског Географа, те подаци које налазимо у Табули Појтингеријани и Антониновом итинерару. Такође, у раду се наводе подаци о запажањима са терена о комуникацији Asamo–Epitauro–Resinum, остацима пута и насеља на овом подручју.

Biografija autora

Gligor M. Samardžić, Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju

Katedra za istoriju, vanredni profesor

Reference

Bojanovski, I. (1973). Rimska cesta Narona – Leusinium kao primjer saobraćajnog kontinuiteta. Godišnjak knj. X, CBI knj. 8, 137–187.

Bojanovski, I. (1974). Dolabelin sistem cesta u rimskoj provinciji Dalmaciji. Sarajevo: Posebno izdanje ANUBiH, Djela knj. XLVII/2.

Bojanovski, I. (1975). Novi rimski miljokazi iz Ljubomira i Poljica kod Trebinja.Tribunia, 1, 53–64.

Bojanovski, I. (1977). Rimski natpisi iz doline Trebišnjice. Tribunia, 3, 67–98.

Bojanovski, I. (1983). Trebinje-rimski Asamo (Asamum) sa kratkim osvrtom na ager kolonije Epidaura, Tribunia, 7, 7–35.

Bojanovski, I. (1988). Bosna i Hercegovina u antičko doba. Sarajevo: ANUBIH Djela knj. LXVI, CBI knj. 6.

Гарашанин, М. (1967). Историја Црне Горе I. Титоград: Научно дело.

Gelcich, G. (1880). Memorie storiche sulle Bocche di Cattaro. Zara.

Glavičić, M. (2008). Epigrafska baština rimskodobnog Epidaura. Archaeologia Adriatica, 11, 43–62.

Zaninović, M. (1997/1998). Obrada kamena i kamenolomi u antici srednje Dalmacije. Histria antiqua, 3, Pula, 37–45.

Imamović, E. (1980). Međašni natpisi na području rimske provincije Dalmacije. Prilozi, god. XVI, br. 17, 27–60.

Jagenteufel, A. (1958). Die Statthalter der romischen Provinz Dalmatia von Augustus bis Diokletian. Wien: Osterreichische Akademie der Wissenschaften.

Mayer, A. (1940). Doprinosi poznavanju rimskih cesta u Dalmaciji. VAHD, LI, 125–156+Krt 1.

Marinović A. (1959). Epigrafski spomenici o rimskom namjesniku Dolabeli u Cavtatu“. Anali historijskog instituta u Dubrovniku, IV-V, 121–127.

Мартиновић, Ј. (1971). Анализа извора за убикацију Агрувијума. Годишњак Поморског музеја Црне Горе у Котору, бр. XIX, 29–48.

Mesihović, S. (2010). Aevum Dolabellae – Dolabelino doba. Sarajevo: CBI, Akademija nauka i umjetnosti.

Mesihović, S. (2014). Rimski namjesnici Ilirika, Gornjeg Ilirika i Dalmacije. Sarajevo: Filozofski fakultet u Sarajevu.

Mijović, P. (1962-1963). Acruvium-Dekatera-Kotor u svijetlu novih arheoloških otkrića. Starinar,

knj. XIII-XIV, 27–43.

Mijović, P. (1980). Nekoliko opažanja o rekonstrukciji antičkih i kasnoantičkih puteva kroz Crnu Goru. Materijali XVII, 133-142.

Мијушковић, С. (1966).Ново тумачење једног фрагмента из „Tabulа Peutingerianа. Историјски записи, књ. XXIII, бр. 1, 111–129.

Mijušković, S. (1969). O rimskoj cesti kroz Boku Kotorsku. Boka, 1, 33–51.

Novak, G. (1918 ). Topografija i etnografija rimske provincije Dalmacije. Posebno izdanje preštampano iz Bullettino di archeologia e storia dalmata, XXXVIII, 1–39.

Novak, G. (1965). Questiones Epidauritanae, Rad JAZU, 339, 97–140.

Novak, G. (1966). Povijest Dubrovnika od najstarijih vremena do početka VII stoljeća. Dubrovnik: Prilog Analima Historijskog instituta JAZU u Dubrovniku, sv. X-XI, Historijski institut jugoslavenske znanosti i umjetnosti u Dubrovniku.

Паровић-Пешикан, М. (1974).„Римски пут Risinium-Salthua. Старинар, XXIII, 63-69.

Pašalić, E. (1958). O hodološkim pitanjima u izučavanju antičke istorije (sa naročitim osvrtom na našu zemlju). Godišnjak Istorijskog društva BiH, IX, 139–175.

Pašalić, E. (1959). Romischen Strassen in Bosnien und der Herzegowina. Archaeologia Iugoslavica 3, 61–73.

Pašalić, E. (1960). Antička naselja i komunikacije u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Zemaljski muzej Sarajevo.

Pašalić, E. (1965). Problemi istraživanja ilirskih i rimskih cesta u provinciji Dalmaciji. Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu, knj. III, 243–260.

Pušić, I. (1966). Arheološki lokaliteti i stanje arheološke nauke u Boki Kotorskoj. Boka, 1, 7–22.

Пушић, И. (1975). Нови правац римске цесте кроз Боку Которску. Историјски записи, год. XXVIII (XLVIII), књ. XXXII, 127-131.

Pušić, I. (1980). Antičke komunikacije kroz Boku Kotorsku u svijetlu novih otkrića. Materijali, XVII, 145–154.

Rendić–Miočević, D. (1959). Cohors VI voluntariorum. Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, 61, 156–158.

Rendić-Miočević, D. (1964). P. Kornelius Dolabela, legatus pro praetore provinciae Dalmatiae, proconsul provinciae Africae Proconsularis. Akte des IV. Internationalen Kongresses fur griechische und lateinische Epigraphik, 17. bis 22, 338–347.

Рутар, С. (1881). Старине Бококоторске, Извјешће ЦК Реалног и великог гимназија у Котору за школску годину 1880-81.

Samardžić, G. (2010). Zu Problemen der Ubikation des römischen Straßennetzes und der Raststätten Ad Zizio-Asamo in Süddalmatien. Belgrade historical review 1(Београдски историјски гласник 1), 51–67.

Самарџић, Г. (2014). Биљешке о миљоказима са југа Далмације. У: К. Марицки Гађански (ур.), Антика и савремени свет – тумачење антике, Међународни тематски зборник (357–371). Београд: Друштво за античке студије Србије.

Самарџић, Г. (2015). Источна Херцеговина у римско доба. Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Sergejevski, D. (1962а). Rimska cesta od Epidauruma do Anderbe. GZM u Sarajevu, XVII, 73–105.

Sergejevski, D. (1962б). Rimska cesta Narona–Leusinium. GZM u Sarajevu, XVII, 111–113.

Sergejevski, D. (1964). Borne frontiere romaine de Kosijerevo. Archaelogica Iugoslavica, V, 93–95.

Tomaschek, W. (1880). Die vorslawische Topographie der Bosna, Herzegowina, Crna Gora und der eingrenzenden Gebiete. Wien: Mitteilungen d. Geographischen Gesellschaft in Wien.

Hoernes, M. (1881). Alterthümer der Hercegowina (II) und der südlichen Theile Bosniensnн ebst einer Abhandlung Über die römischen Strassen und Orte im heutigen Bosnien, Wien: Sitzung sbericht der phil - hist. Classe der Kais. Akademie der Wissenschaften, XCIX, Bd. II. Heft, 799–819, 939–946.

Cambi, N. (2006). Antički Epidaur. Dubrovnik , 3, 206–209.

Цермановић-Кузмановић, A. (1975). Југословенске земље на Птоломејевој картu. Monumenta cartographica Jugoslaviae, I, 11–26.

Cons, H. (1882). La province romaine de Dalmatiae. Paris: Présentée á la Faculté des Lettres de Paris.

Šašel–Kos, M. (2005). The Pannonians in Appian vs Illyrike. Illyrica antiqua, II, 433– 439.

Šačić, A. (2011). Antički epigrafski spomenici istočne Hercegovine. Sarajevo: Filozofski fakultet (rukopis; magistarski rad).

Škegro, А. (1997). Inscriptiones Latinae et Graecae Bosniae et Hercegovinae. Opuscula archaeologica, 21, 85–116.

Шкриванић, Г. (1975). Југословенске земље на Појтингеровој табли. Monumenta carto grapxica Yugoslaviae, I, 29–55.