Структура активности у пројектном моделу наставе природе и друштва

Dušan P. Ristanović

doi:10.5937/zrffp47-13983

Dušan P. Ristanović Универзитет у Крагујевцу, Факултет педагошких наука у Јагодини, Катедра за дидактичко-методичке науке

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp47-13983

Ključne reči: driving question||, ||водеће питање, structure||, ||структура, research||, ||истраживање, Science teaching||, ||настава природе и друштва, Project model of teaching||, ||пројектни модел наставе,

Sažetak

У раду се, коришћењем дескриптивно-аналитичке методе, разматра могућа структура активности ученика и наставника у пројектном моделу наставе природе и друштва. Ослањајући се на Мејеров структурни модел методичког деловања, аутор предлаже структурирање пројектних активности у четири етапе: припремну, процедуралну, процесуалну и рефлексивну. У складу са тим објашњене су функције сваке од етапа, а посебан акценат је стављен на трагање – трофазни циклус истраживања материјала, идеја или ситуација који има за циљ подстицање ученика за рад на пројектима и формулисање водећих питања – проблема истраживања који представљају основ за даље организовање активности и спровођење истраживања. У закључку се констатује да дата структура активности треба да помогне ученицима у усвајању и разумевању истраживачких процедура, а наставницима у усавршавању способности планирања, организовања и руковођења пројектом.

Reference

Blumenfeld, P. C. et alii. (1991). Motivating Project-based Learning: Sustaining the Doing, Supporting the Learning. Educational Psychologist 26(3&4), 369–398.

Bruce, B. C. (2003). Literacy in the Information Age: Inquiries into Meaning Making with New Technologies. Newark, DE: International Reading Association.

Вилотијевић, Н., Вилотијевић, М. (2010). Пројектна настава. Београд: Школска књига.

Vulfolk, A. i dr. (2014). Psihologija u obrazovanju II, Beograd: Clio.

Gregoire, R., Laferriere, T. (2001). Project-based Collaborative Learning with Networked Computers. Canada’s Schoolnet.

Krajcik, J. S., Czerniak, C. M. (2008). Teaching science in Elementary and Middle School: A Project-based Approach. New York: Routledge.

Marx, R. W., et alii. (1997). Enacting project-based science: Challenges for practice and policy. Elementary School Journal, 97, 341–358.

Muukkonen, H., Hakkarainen, K., Lakkala, M. (1999). Collaborative Technology for Facilitating Progressive Inquiry: the Future Learning Environment Tools. In C. Hoadley & J. Roschelle (Eds.): The proceedings of the CSCL ’99 conference. December 12–15, 1999, Palo Alto, pp. 406–415. Mahwah, NJ: Lawrence Erlbaum and Associates.

Polman, J. (1998). Activity Structures for Project-based Teaching & Learning: Desing and Adaptation of Cultural Tools. San Diego: Annual Meeting of AERA. Posećeno: 2. decembra 2016. Dostupno na: http://www.cet.edu/pdf/tools.pdf

Ристановић, Д. (2016). Конструктивистичке основе пројектног модела рада у настави природе и друштва. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, XLVI(1), 279-295. DOI: 10.5937/ZRFFP46-10809

Sharan, S. (1980). Cooperative Learnings in Small Groups: Recent Methods and Effects on Achievement, Attitudes, and Ethnic Relations. Review of Educational Research, Vol. 50, No. 2, 241-271.

Schneider D., Synteta, P. (2005). Conception and Implementation of Rich Pedagogical Scenarios through Collaborative Portal Sites. In: Senteni, A, Taurisson, A. Innovative Learning & Knowledge Communities / les communautés virtuelles: apprendre, innover et travailler ensemble. ICOOL 2003 & Colloque de Guéret 2003, selected papers, a University of Mauritius publication, under the auspices of the UNESCO, 243–268.

Terhart, E. (2001). Metode poučavanja i učenja, Zagreb: Educa.

Hawkins, D. (1965). Messing About in Science, Science and Children, 2(5), 5–9.

Шефер, Ј. (2005). Креативне активности у тематској настави. Београд: Институт за педагошка истраживања.