Структура и детерминанте става према једнородитељству код жена

Senka M. Kostić; Olivera B. Radović

doi:10.5937/zrffp48-14118

Senka M. Kostić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za psihologiju
Olivera B. Radović Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za psihologiju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp48-14118

Ključne reči: women's attitudes||, ||ставови жена, partner attachment||, ||партнерска афективна везаност, single parenthood||, ||једнородитељство,

Sažetak

Циљ истраживања био је да се испитају структура и евентуалне детерминанте става према једнородитељству код жена. У анализу су укључене неке социодемографске (образовни и материјални статус, године старости), као и психолошке (ниво анксиозности и избегавања у домену афективне партнерске везаности) могуће детерминанте става према једнородитељству. Спроведено је истраживање на узорку који је чинило 96 жена, узраста 24-56 година. У истраживању је примењен Упитник за процењивање партнерске афективе везаности као и Скала става према једнородитељству која је конструисана за потребе овог истраживања. Резултати показују да се став према једнородитељству састоји из 3 димензије (неопходност оца као родитељске фигуре (α=0,75), положај самохране мајке у друштву (α=0,56) и мајчинство као циљ (α=0,67)).

Међу испитаним женама највише има оних које карактерише избегавајући образац партнерске афективне везаности (35,4%), а најмање је оних са преокупираним обрасцем партнерске афективне везаности (16%). Резултати показују да на основу укључених социодемографских варијабли можемо објаснити 17,3% варијансе става према неопходности оца као родитељске фигуре; значајан јединствени допринос имају варијабле материјални статус и старост испитаница, као и да се предиктивна моћ модела појачава додавањем степена испољене анксиозности и склоности ка избегавању (R²=0,27). Резултати даље показују да је предикција става према перцепцији социјалног статуса самохраних мајки на основу познавања степена испољене анксиозности (R²=0,29), али и да не постоји статистички оправдана могућност предикције става према мајчинству као циљу на основу укључених варијабли.

Добијени резултати делимично су у складу са ранијим истраживањима. Један од разлога за добијене резултате можда лежи у идеји савремене жене која je подељена између културолошког захтева да жена првенствено треба да се оствари као супруга и мајка, а онда и као индивидуа (битно је образовање, каријера и слично).

Reference

Babović, M., (2009). Post-socijalistička transformacija i socio-ekonomske strategije domaćinstava i pojedinaca u Srbiji. Beograd: ISI FF.

Bartholomew, K., & Shaver, P. R. (1998). Methods of assessing adult attachment: Do they converge? In: J. A. Simpson, & W. H. Rholes (Eds.), Attachment theory and close relationships (25−45). New York: Guilford Press.

Ben-Daniel, N., Rokach, R., Filtzer, R., & Feldman, R. (2007). When two are a family: looking backward and looking forward in a group intervention with singleby-choice mothers. Journal of Family Therapy, 29, 249–26.

Blagojević, M. (2006). Rodni barometar – društveni položaj i kvalitet života žena i muškaraca – Srbija: sažetak istraživanja. Beograd: Altera MB.

Blagojević-Hjuson, M. (2012). Rodni barometar u Srbiji − razvoj i svakodnevni život. Beograd: UN Women

Bock, J. D. (2000). Doing the right thing? Single mothers by choice and the struggle for legitimacy. Gender and Society, 14, 62–86.

Coleman, P. K. (2003). Perceptions of parent–child attachment, social self-efficacy, and peer relationships in middle childhood. Infant and Child Development, 12, 351– 368.

DeBord, K., Canu, R. F., & Kerpeltnan, A. J. (2000). Understanding a Work-Family Fitfor Single Parents Moving from Welfare to Work. Social Work, 45 (4), 313−324.

Gryczkowski, M. R., Jordan, S. S., & Mercer, S. H. (2010). Differential relations between mothers’ and fathers’ parenting practices and child externalizing behavior. Journal of Child and Family Studies, 19, 539–546.

Hazan, C., & Shaver, P. R. (1987). Romantic love conceptualized as an attachment process. Journal of Personality and social Psychology, 72, 664−677.

Kavas, S. & Gündüz-Hoşgör, A. (2013). The parenting practice of single mothers in Turkey: Challenges and strategies. In Women's Studies International Forum, 40, 56−67.

Kaprara, Đ. V. & Ćervone, D. (2003). Ličnost : determinante, dinamika i potencijali. Beograd: Dereta.

Keizer, R., Dykstra, P. A., & Jansen, M. D. (2008). Pathways into childlessness: Evidence of gendered life course dynamics. Journal of biosocial science, 40, 863−878.

Mirabile, P. S. (2014). Parentʼs inconsistent emotion socialization and childrenʼs socioemotional adjustment. Journal of Applied Developmental Psychology 35, 392–400.

Митић, И., Зотовић, M., и Петровић, J. (2008). Ране дисфункционалне когнитивне шеме: Повезаност са афективном везаношћу у блиским релацијама у млађем одраслом добу. Примењена психологија, 1 (1−2), 57−76.

Никић, Г. и Трнавац, В. (2007). Примена теорије афективног везивања у проучавању партнерских односа. У: Ј. Мирић, & А. Димитријевић, (ур.), Афективно везивање (Теорије, истраживање, терапија). Београд, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију.

Norona, N. A., & Baker, L. B. (2014). The transactional relationship between parenting and emotion regulation in children with or without developmental delays. Research in Developmental Disabilities, 35, 3209–3216.

Протић, С. (2016). Допринос везаности и ментализације разумевању везе између трауме и деликвенције (одбрањена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.

Rais, H. (2007). Death of a Family Member: The Malay Grief Experiences Shared in Bereavement Support Group. Kuala Lumpur: International Islamic University Malaysia.

Rajković, Lj. (2000). Porodica i položaj žene u ruralnoj Srbiji. Statistički godišnjak Jugoslavije.

Rani, N. I., (2006). Child Care by Poor Single Mothers: Study of Mother-headed Families in India. Journal of Comparative Family Studies, 37 (1), 75−95.

Republički zavod za statistiku. (2014). Demografska statistika u Republici Srbiji, 2014. Preuzeto sahttp://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2015/pdf/G20154010.pdf

Rohner, R. P. (1998). Father love and child development: History and further evidence. Contemorary Directions in Psychological Science, 7, 157−161.

Schytt, E., Nilsen, A. B. V., & Bernhardt, E. (2014). Still childless at the age of 28 to 40 years: a cross-sectional study of swedish women’s and men’s reproductive intentions. Sexual & Reproductive Healthcare, 5, 23–29.

Sharp, J. A. (2001). Married and elective single mothers: a comparison of parenting stress and motivations for motherhood, and narcissism. Dissertation Abstracts International B, 61, 3861.

Станојевић Стефановић, T. (2002). Блиске партнерске везе. Психологија, 35 (12), 3−23.

Станојевић Стефановић, T. (2006). Партнерска афективна везаност и васпитни стилови. Годишњак за психологију, 4 (4−5), 71−90.

Станојевић Стефановић, T. (2011). Афективна везаност: развој, модалитети и процена. Ниш: Филозофски факултет.

Tomanović, S., (2012). Tranzicije u porodičnom domenu. U: S. Tomanović, et al. (ur.), Mladi − naša sadašnjost. Beograd: ISIFF.

Turney, K, Lee, H, & Mehta, N. (2013). The social determinants of health. Soc Sci Med, 95, 1–5.

Wang, Q. & Zhou, T. (2015). The impact of family functioning and mental health condition on the child’s behavioral problems. Social behavior and personality, 43(7), 1135–1146.

Zabin, L. S., Huggins, G. R., Emerson, M. R., & Cullins, V. E. (2000). Partner effects on a womanʼs intention to conceive: not with this partner. Family planning perspectives, 32, 39−45.