Управљање образовањем и његово финансирање
Sažetak
Појачан научни интерес за проучавање различитих модела управљања образовним системом условљен је сазнањем да од начина управљања, у значајној мери, зависи квалитет образовања у целини. Стога, процес осмишљавања ефикаснијих система управљања и финансирања образовања представља приоритет образовних политика савремених друштава. У раду се на компаративној основи анализирају различити приступи у управљању образовним системима у неким европским земљама, а у циљу остваривања што потпунијег увида у савремене токове таквих процеса. Резултати анализе показују да се традиционална подела на централизоване и децентрализоване системе управљања све више релативизује, са тежњом да се у процесу управљања оствари оптималан однос различитих субјеката на централном, регионалном и локалном нивоу власти.
Reference
Aхтамзян Н. А. (2004). Система государственно-общественного управления образованием в Германии. Педагогика, № 6, 85-94.
Бабин, М. (2014). Управљање моделима алокативних механизама финансирања предуниверзитетског образовања. Докторска дисертација, Београд: Факултет организационих наука.
Беляков, С. А. (2009). Модернизация образования в России: совершенствование управления. Москва: МАКС Пресс.
Власова, О.Ю. (2013). Управление образованием: Модели образовательной политики современных европейских государств, Государственное управление. Электронный вестник, № 41, стр. 229-248.
Eurydice. (2012). Ključni podaci o obrazovanju u Evropi 2012. Brussels.
Юрьевна, В. О. (2013). Модели образовательной политики современных европейских государств: сравнительный анализ. Автореферат диссертации на соискание ученой степени кандидата политических наук. Москва: Московский государственный университет имени М.В. Ломоносова.
Кананыкина Е. С. (2013). Система управления образованием Германии, Административное право и практика администрирования, № 7, стр. 100-136.
Кулић, Р. (2011). Компаративна педагогија: теорија, системи и реформе, Београд-Бања Лука: Свет књиге-Филозофски факултет.
МПС РС. (2001). Десет година реформи образовања у европским земљама. Министарство просвете и спорта Републике Србије.
МПС ЦГ. (2012). Децентрализација финансирања образовања. Подгорица: Министарство просвјете и спорта Црне Горе.
МПН РС. (2012). Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године, Београд: Влада Републике Србије, Министарство просвете и науке.
Орлова, Л. В. (2008). Управление школьным образованием России и Франции на современном этапетема, Диссертация, Архангельск: Поморский государственный университет имени М. В. Ломоносова.
Орлова, Л. В. (2008а). Управление школьным образованием во Франции. Педагогика, No 7, стр. 105-115.
Pastuović, N. (1996). Upravljanje i reformiranje obrazovnih sustava: osvrt na reforme u postkomunističkim zemljama. Društvena istraživanja, Vol. 5 № 1(21), str. 39-58.
Писарева, Л.И. (2012). Управление образованием в Германии: традиции и инновации, Проблемы современного образования, № 3, стр. 60-78.
Станковић, Д. (2010). Управљање системом образовања: међународни трендови и главне теме. Зборник Института за педагошка истраживања, (42) 1, 42.55.
Уткина А. Н. (2011). Тенденции децентрализации образовательных систем, Теория и практика общественного развития, № 7/2011, стр. 90-95.
Herrera, A., Mandić, P. (1989). Obrazovanje za XXI stoljeće, Sarajevo: Svjetlost.
Шапоренкова, Г. А. (2010). Интегративно-целевое управление качеством образования. Челябинск. Доступно на: http://cyberleninka.ru/article/n/modeli-upravleniya-obrazovatelnymi-sistemami-v-kontekste-sovremennyh-trebovaniy-k-kachestvu-obrazovaniya.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293