Контрафактуално расуђивање и појмовна интеграција у политичком дискурсу
Sažetak
Људска способност за конструисање нереалног и повезивање неспојивих појмова научно је доказана. Анулирање реалности и контрафактуално закључивање представљају део нашег свакодневног размишљања. Окружени смо брендовима, простим и неприметним, као и фантастичним, почевши од наслова у новинама и телевизијским рекламама, до политичких кампања и дебата.
Политичари производе знатан број контрафактуалних исказа у својим политичким говорима. Користећи њих, они могу оправдати или критиковати одлуке које су резултирале одређеним догађајима, могу исказати своје жаљење у вези са неоствареним циљевима или задовољство услед важних постигнућа.
Као што су многи научници истакли, природа контрафактуала је прилично нејасна и условљена је становиштем са кога се посматра. Некада је реч о контрафактуалима који су очигледни и приметни, али постоје и прилично збуњујући примери контрафактуала. Како би истакли значај улагања у истраживање контрафактуала, Тарнер и Фоконије (2002) цитирају филозофа Нелсона Гудмана: „Истраживање контрафактуала није нејасна граматичка вежбица. Уколико нам недостају средства за тумачење контрафактуалних кондиционала, тешко је тврдити да заправо постоји адекватна филозофија науке.“
Рад Тарнера и Фоконијеа резултирао је теоријом о менталним просторима и стога понудио дуго очекиване одговоре о природи појмовне интеграције. Многе научне дисциплине попут психологије, логике и лингвистике, имале су користи од њихове теорије и пронашле су одговоре на многа научна питања у овим областима. Примери контрафактуалног расуђивања које смо представили у овом раду, сви упућују на закључак о њиховом значају и неопходности у политици и реторици. То постаје јасно када је реч о одлукама политичара и лидера које су знатно утицале и довеле до важних историјских догађаја. Пошто враћање време уназад није могуће, контрафактуали представљају веома ефикасно оруђе за оправдање одлука из прошлости.
Проблем који представљају контрафактуали заједнички је и важан филозофима, лингвистима, политичарима, социолозима и другим научницима. Изгледа да је контрафактуално размишљање свуда око нас те ће нас његова природа и заплетеност интригирати и убудуће и остати важно питање научних истраживања.Reference
Byrne, R. (2002). Mental models and counterfactual thoughts about what might have been. Trends in Cognitive Sciences, Vol.6, No.10, 426—431.
Fauconnier, G. and Turner, M. (2002). The way we think. Conceptual blending and the mind’s hidden complexities. New York: Basic books.
Fearon, D. J. (1991). Counterfactuals and hypothesis testing in political science. World Politics, Vol. 43, No.2, 169—195.
Lakoff, G. (1987). Women, Fire, and Dangerous Things. What categories reveal about the mind. Chicago and London: The University of Chicago Press.
Palmer, F.R. (2001). Mood and modality. Cambridge: Cambridge University Press.
Skyrms, B. (1991). Carnapian inductive logic for Markov chains. Erkenntnis, 35, 439–460.
Talmy, L. (2003). Toward a cognitive semantics. London and Cambridge: Massachusetts Institute of Technology.
Tetlock, E.P. and Belkin, A. (1996). Counterfactual thought experiments in world politics: logical, methodological and psychological perspectives. Princeton, New Jersey: Princeton University Press.
Famous Speeches and Speech Topics. www.famous-speeches-and-speech-topics.info
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293