О бенефицијарским натписима са југа провинције Далмације (Неколико примјера са подручја источне Херцеговине)
Sažetak
У раду се презентују подаци о станици конзуларних бенефицијара са подручја источне Херцеговине (југ провинције Далмације). Ријеч је о бенефицијарским завјетним жртвеницима из муниципијума Дилунтума на магистралној цести Aquileia–Dyrrachium, гдје су пронађена три епиграфска споменика конзуларских бенефицијара: на два су споменути припадници XIV легије Gemina, а на једном припадник I легије Italica. Жртвеници конзуларних бенефицијара XIV легије, Тита Елија Фирмина (Titus Aelius Firminus) и Секста Цезернија Романа (Sextus Caesernius Romanus), датирају се у II вијек, док се жртвеник конзуларног бенефицијара I легије Italica, Јулија Херкулана (Iulius Herculanus), датира на прелаз из II у III вијек. Сматра се да су станице конзуларних бенефицијара по правилу биле смјештене у непосредној близини самог средишта римског насеља па је то додатни аргумент истраживачима за публикацију центра римског муниципијума Diluntum у Столац. Такође, дајемо опширан критички осврт на функцију и положај конзуларних бенефицијара који су били чувари јавне сигурности у вријеме принципата и касније.
Reference
Ardevan R. (1994). Die Beneficiarier im Zivilleben der Provinz Dakien. Forschungen und Berichte zur Vor-und Frühgeschichte in Baden Würtemberg 49, 199–204.
Atanacković–Salčić, V. (1979). Antički Diluntum u svijetlu novih arheoloških istraživanja (Stolac i Trebimlja). Tribunia, 5, 7–36.
Bojanovski, I. (1988). Bosna i Hercegovina u antičko doba. Sarajevo: ANUBIH.
Dise, R. (1995). Reassessment of the Function of Beneficiarii Consularis. The Ancient History Bulletin, 9/2, 72–85.
Dise, R. (1996). The Beneficiarii Procuratoris of Celeia and the Development of the Statio Network. ZPE, 113, 286–292.
Dise, R. (1997). Variation in Roman Administrative Practice: the Assignments of Beneficiarii Consularis. ZPE, 116, 284–299.
Domaszewski, А. (1902). Die Beneficiarerposten und die romischen Strassennetze. Westdeutsch Zeitschrift fur Geschihte und Kunst, XXI/2, 158–211.
Domaszewski, А. (1904). Le stazioni dei beneficiarii e le reti stradali romane nell’ Illyricum. Bullettino di archeologia e storia dalmata, XXVII, 14–17.
Fiala, F. (1893). Prilozi arheologiji Bosne i Hercegovine. GZM u BiH V, 1, 511–517.
Glavaš I. (2013). Zavjetni žrtvenici iz stanice konzularnih beneficijara u Balinoj glavici. In: V. Kapitanović (Ed.), Kultovi mitovi i vjerovanja u Zagori (Unešić 14. Prosinac 2012), Split, 33–75.
Glavaš, I (2015). Stanica beneficijarija u Novama. Izdanja Hrvatskog arheološkog društva, 29, 27–40.
Glavaš, I (2016). Konzularni beneficijariji u rimskoj provinciji Dalmaciji. Mala biblioteka Godišnjaka zaštite spomenika kulture Hrvatske, 17, 1–48.
Hirschfeld, O. (1891). Die Sicherheitspolizei im römischen Kaiserreich. Sitzungsberichte der königlichen Preussischen Akademie der Wissenschaften zu Berlin, Berlin, 845–877.
Imamović, E., (1977). Antički kultni i votivni spomenici na području Bosne i Hercegovine. Sarajevo: Veselin Masleša.
Marić, Z. (1973). Ime, teritorija i etnička pripadnost plemena Daorsi. Godišnjak ANUBIH X, CBI 8, 109–135.
Marić, Z. (1973a). Arheološka istraživanja na gradini u Ošanićima kod Stoca 1963. Godine. GZM u Sarajevu (A) n.s. XXVII–XXVIII, 175–235.
Matijević, I. (2012). O salonitanskim natpisima konzularnih beneficijarija iz legije Desete gemine (legio X Gemina). Vjesnik za arheologiju i povijest dalmatinsku, 105, 67–82.
Мирковић, М. (1971). Бенефицијарна станица код Новог Пазара. Živa antika, XXI, 1, 263–271.
Mirković, M. (1991). Beneficiarii Consularis in the New Outpost at Sirmium. In: Roman Frontier Studies, XV, (Eds.) Valerie Maxfied i Michael Dobson, Exeter, 252–256.
Nelis-Clement, J. (1994). Le monde des dieux chez les beneficiarii. Egon Schallmayer (Ed.), Der römische Weihebezirk von Osterburken II, Kolloquium 1990 und paläobotanische-osteologische Untersuchungen, pp. 251–260. Steiner: Stuttgart.
Ott, J. (1995). Die Beneficiarier. Stuttgart.
Patsch, C. (1900). Nove rimske epigrafske tečevine iz Bosne i Hercegovine. GZM u BiH, XII, 169–193.
Pašalić, E. (1960). Antička naselja i komunikacije u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Zemaljski muzej Sarajevo.
Paškvalin, V. (1999). Područje Mostara u antičkom i kasnoantičkom dobu do dolaska Hrvata. Hercegovina 4–5 (12–13), 47–82.
Rankov, B (1987). The Beneficiarii Consularis in the Western Provinces of the Roman Empire. Oxford.
Rankov, B (1999). The governor's men: the officium consularis in provincial administration. In: Adrian Goldsworthy & Ian Haynes (Eds.), The Roman Army as a Community. Journal of Roman Archaeology Supplementary Series 34, 15–34.
Самарџић, Г. (2015). Источна Херцеговина у римско доба. Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Schallmayer E. (1990). Der römische Weihebezirk von Osterburken. Bd. I. Corpus der griechischen und lateinischen Beneficiarier-Inschriften des Römischen Reiches, Forschungen und Berichte zur Vor- und Frühgeschichte in Baden-Würtemberg Bd. 40, Stuttgart. (Dalmacija brojevi: 345–391).
Schallmayer, E (1991). Zur Herkunft und Funktion der Beneficiarier. Valerie Maxfield and Michael Dobson (Eds.), Roman Frontier Studies, XV (pp. 400–406), Exeter.
Sergejevski, D. (1962). Rimska cesta Narona–Leusinium. GZM u Sarajevu, XVII, 111–113.
Sticotti, P. (1913). Die romische Stadt Doclea in Montenegro. Wien: Schriften der Balkankomision.
Шкриванић, Г. (1975). Југословенске земље на Појтингеровој табли. Monumenta cartographica Yugoslaviae, I, 29–55.
Truhelka, Ć. (1892). Prilozi rimskoj arheologiji Bosne i Hercegovine. GZM u BiH, IV, 340–365.
Zaninović, M. (2007). Beneficiarii consularis na području Delmata. Prilozi Instituta za arheologiju, 24, 181–184.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293