Страх од негативне евалуације и социјална анксиозност у контексту реформулисане Теорије осетљивости на поткрепљење
Sažetak
Референтни оквир истраживања је реформулисана теорија осетљивости на поткрепљење (rRST), односно Грејов модел личности који постулира постојање три базична система личности: 1) систем бихејвиоралне инхибиције – BIS; 2) систем бихејвиоралне активације – BAS и 3) борба, бежање и блокирање систем – FFFS. BIS представља систем процене претње и систем контроле понашања, а његов основни циљ јесте решавање конфликата (конфликти унутар FFFS-a, BAS-a или између оба (FFFS-FFFS, BAS-BAS, FFFS-BAS)). BAS је систем задужен за реакције приступања на сигнале награде и активно избегавање казне. Стимулуси који активирају BAS обухватају све апетитивне стимулусе (условне и безусловне). FFFS представља систем одбране од актуелне опасности и одговоран је за понашања која се доводе у везу са свим аверзивним стимулусима (безусловним и условним). Према rRST-у, BIS и FFFS су позитивни корелати индикатора социјалне анксиозности, док је BAS у негативној релацији са друштвеном нелагодношћу. Имајући у виду релевантност rRST-a за објашњење социјално анксиозност феномена, као и недостатак истраживања на ту тему, основни циљ овог истраживања је испитивање релација између особина личности постулираних рРСТ-ом и страха од негативне евалуације, као и социјалне анксиозности као диспозиционог обележја личности.
Узорак испитаника чинило је 222 студената I и II године са Департмана за психологију Филозофског факултета у Нишу, као и са Одсека за психологију Филозофског факултета у Новом Саду. Од тога је било 192 девојке (86.5%), док се старост испитаника кретала од 18 до 29 година (M = 19.93; SD = 1.08). У циљу процене особина личности коришћен је Упитник осетљивости на поткрепљење (УОП). Страх од негативне евалуације процењиван је применом Скале страха од негативне евалуације – краћа форма (FNE – B), док је социјална анксиозност операционализована преко скорова добијених на Скали социјалне анксиозности (СА2). Како би се дошло до одговора на постављена истраживачка питања, коришћене су две одвојене вишеструке регресионе анализе. У обе анализе предиктори су биле особине личности, док се разлика тицала критеријумских варијабли (Модел1 – страх од негативне евалуације и Модел2 – социјална анксиозност). Оба модела су статистички значајна (Модел1: F(5,221)= 29.746; p<.001; Модел2: F(5,221)= 36.744; p<.001). Модел1 објашњава укупно 41% варијансе критеријума, док Модел2 објашњава 46% варијансе критеријума. BIS се у оба модела издваја као статистички значајан и најбољи предиктор (Модел1: ß=.635; p<.001; Model2: ß=.504; p<.001). Када се пореде резултати оба модела разлика се тиче другог значајног предиктора. Наиме, у првом моделу се издваја Борба (ß=-.106; p=.050), а у другом Блокирање (ß=.204; p<.001).Reference
Alinčić, M. (2013). Osobine ličnosti i asertivnost kao prediktori samopoštovanja i socijalne anksioznosti. Primenjena psihologija, 6(2), 139–154.
Buttemore, R. N. (2009). The evolved function of social anxiety: Detecting high stakes social interactions. Dissertation theses. Michigan: University of Michigan.
Clark, D. M., & Wells, A. (1995). A cognitive model of social phobia. In: R. G. Heimberg, M. R. Liebowitz, D. A. Hope, & F. R. Schneier (Eds.), Social phobia: Diagnosis, assessment and treatment (pp. 69–93). New York: Guilford Press.
Coles, M. E., & Horng, B. (2006). Social anxiety disorder. In: M. Hersen, J. C. Thomas, & F. Andrasik (Eds.), Comprehensive handbook of personality and psychopathology: Adult psychopathology, Vol. 2 (pp. 138–153). Hobokn, NJ: John Wiley & Sons.
Coplan, R. J., Wilson, J., Frohlick, S. L., & Zelenski, J. (2006). A person-oriented analysis of behavioural inhibition and behavioural activation in children. Personality and Individual Differences, 41(5), 917–927.
Corr, P. J. (2002). J. A. Gray’s reinforcement sensitivity theory: Tests of the joint subsystems hypothesis of anxiety and impulsivity. Personality and Individual Differences, 33, 511–532.
Gable, S. L., Reis, H. T., & Elliot, A. J. (2000). Behavioural activation and inhibition in everyday life. Journal of Personality and Social Psychology, 78, 1135–1149.
Gray, J. A., & McNaughton, N. (2000). The neuropsychology of anxiety: An enquiry into the functions of the septo-hippocampal system (2nd ed.). New York: Oxford University Press.
Hook, J. N., & Valentiner, D. P. (2002). Are specific and generalized social phobias qualitatively distinct? Clinical Psychology: Science and Practice, 9, 379–395.
Johnson, S. L., Turner, R. J., & Iwata, N. (2003). BIS/BAS levels and psychiatric disorder: An epidemiological study. Journal of Psychopathology and Behavioral Assessment, 25, 25–36.
Kashdan, T. B. (2002). Social anxiety dimensions, neuroticism, and the contours of positive psychological functioning. Cognitive Therapy and Research, 26, 789–810.
Kashdan, T. B., & Roberts, J. E. (2006). Affective outcomes in superficial and intimate interactions: Roles of social anxiety and curiosity. Journal of Research in Personality, 40(2), 140–167.
Kimbrel, N. A. (2008). A model of the development and maintenance of generalized social phobia. Clinical Psychology Review, 28, 592–612.
Kimbrel, N. A. (2012). BIS, BAS and Bias: The role of personality and cognitive bias in social anxiety. Personality and Individual Differences, 52, 395–400.
Kimbrel, N. A., Cobb, A. R., Mitchell, J. T., Hundt, N. E., & Nelson-Gray, R. O. (2008). Sensitivity to punishment and low maternal care account for the link between bulimic and social anxiety symptomatology. Eating Behaviors, 9, 210–217.
Kimbrel, N. A., Mitchell, J. T., & Nelson-Gray, R. O. (2010). An examination of the relationship between behavioral approach system (BAS) sensitivity and social interaction anxiety. Journal of Anxiety Disorders, 24, 372–378.
Krueger, R. F. (1999). The structure of common mental disorders. Archives of General Psychiatry, 56, 921–926.
Krueger, R. F., Caspi, A., Moffitt, T. E., & Silva, P. A. (1998). The structure and stability of common mental disorders (DSM-III-R): A longitudinal-epidemiological study. Journal of Abnormal Psychology, 107, 216–227.
Leary, M. R. (1983). A brief version of the Fear of Negative Evaluation Scale. Personality and Social Psychology Bulletin, 9, 371–376.
Leary, M. R. (1996). Self-presentation: Impression management and interpersonal behavior. Oxford: Westview press.
Leitenberg, H. (1990). Handbook of social and evaluation anxiety. New York: Plenum.
Lundh, L. G., & Ost, L. G. (1997). Explicit and implicit memory bias in social phobia. The role of subdiagnostic type. Behaviour Research and Therapy, 35(4), 305–317.
Ly, C. (2011). The relevance of reinforcement sensitivity theory to social anxiety and response to cognitive behavioural therapy for social anxiety disorder. Dissertation theses. University of Tasmania.
McNaughton, N., & Corr, P. J. (2004). A two-dimensional neuropsychology of defense: Fear/anxiety and defensive distance. Neuroscience and Biobehavioral Reviews, 28, 285–305.
Mladenović, U., & Knebl, J. (1999). Religioznost, aspekti self-koncepta i anksioznost adolescenata. Psihologija, (1–2), 83–96.
Pickering, A. & Corr, P. (2008). J. A. Gray’s Reinforcement Sensitivity Theory (RST) of Personality. In: G. J. Boyle, G. Matthews & D. H. Saklofske (Eds.), The SAGE Handbook of Personality Theory and Assessment – Vol 2 Personality Measurement and Assessment (pp. 239–256). Los Angeles: Sage.
Rapee, R. M., & Heimberg, R. G. (1997). A cognitive behavioral model of anxiety in social phobia. Behavior Therapy and Research, 35, 741–756.
Reddy, V. (2005). Feeling shy and showing-off: Self-conscious emotions must regulate self-awareness. In: N. Jacqueline & M. Darwin (Eds.), Emotional development: Recent research advances (pp. 183–204). Oxford, England: Oxford University Press.
Schlenker, B. R., & Leary, M. R. (1982). Social anxiety and self-presentation: A conceptualization and model. Psychological Bulletin, 92, 641–669.
Smederevac, S., Mitrović, D. i Čolović, P. (2010). Velikih Pet plus Dva. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
Smederevac, S., Mitrović, D., Čolović, P. i Nikolašević, Ž. (2014). Validation of the measure of revised reinforcement sensitivity. Journal of Individual Differences, 35(1), 12–21.
Smederevac, S., Čolović, P. i Mitrović, D. (2009). Procena osetljivosti na potkrepljenje. U Biro, M., Smederevac, S. i Novović, Z. (ured.), Procena psiholoških i pishopatoloških fenomena (str. 89–100). Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
Tabachnick, B. G., & Fidell, L. S. (2007). Using Multivariate Statistics (6th edition). Boston: Pearson/Allyn & Bacon.
Tovilović, S. (2004). Latentna struktura Skale socijalne anksioznosti i relacije između socijalne anksioznosti i iracionalnih uverenja. Psihologija, 37(1), 63–88.
Wallace, S. T., & Alden, L. E. (1997). Social phobia and positive social events: The price of success. Journal of Abnormal Psychology, 106, 416–424.
Watson, D., & Friend, R. (1969). Measurement of social-evaluative anxiety. Journal of Consulting and Clinical Psychology, 33, 448–457.
Zinbarg, R. E., & Lira Yoon, K. (2008). RST and clinical disorders: Anxiety and depression. In: P. J. Corr (Ed.), The Reinforcement Sensitivity Theory of personality (pp. 360–397). Cambridge University Press.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293