Интернет и ментално здравље адолесцената
Sažetak
Данашње генерације адолесцената одрасле су уз информационо-комуникационе технологије, које имају значајно место у њиховим животима. Специфичности младих људи, који се у многим областима живота значајно ослањају на ИЦТ, у економски развијеним земљама уочене су на прелазу из 19-ог у 20-ти век. Једно од важних питања у овом контексту јесте однос интернета и менталног здравља адолесцената. Прва тема којом се бави овај рад јесте однос употребе интернета и менталног здравља, а друга тема су могућности које интернет пружа за унапређење благостања адолесцената. Најчешћа активност младих на интернету, како у свету, тако и у Србији, јесте друштвено умрежавање. Онлajн друштвене мреже могу имати позитиван ефекат на благостање. Тај ефекат је индиректан и повезан са перципираном социјалном подршком: активност на друштвеним мрежама даје могућности за лакше емоционално отварање, које може да води ка позитивним реакцијама других, што даље води ка порасту самопоштовања и осећаја припадања, а крајњи резултат је израженији осећај субјективног благостања. Кроз ову слику, коју дају налази емпиријских истраживања, потврду добијају теорије које наглашавају позитивне аспекте онлajн повезивања: теорија ефекта дезинхибиције, испољавања истинског селфа, хиперперсоналних интеракција и експериментисања са идентитетом. Међутим, друштвене мреже (и онлajн комуникација уопште) могу имати и значајне негативне ефекте на ментално здравље адолесцената, уколико су они изложени електронском малтретирању. Електронско малтретирање је понављани, агресивни и намерни чин који изводи појединца или група, усмерен на жртву која не може лако да се одбрани. Неке од значајних могућих последица кибермалтретирања су депресивност, анксиозност, изостајање из школе и суицидалне идеје. Резултати истраживања електронског малтретирања указују и на путеве могуће превенције, а то је родитељска укљученост у онлajн активности деце, активирање посматрача тј. сведока малтретирања у смеру спречавања, осуђивања и пријављивања онлajн агресије, укључивање питања о онлajн активностима у прегледе/разговоре који се обављају са адолесцентима, као и спровођење програма едукације у онлajн комуникацији. Друга тема овог рада је планирана употреба интернета у сврхе побољшања менталног здравља. Младима (као и припадницима осталих узрасних група) данас су најдоступније онлajн групе за подршку, које имају за циљ повезивање и узајамну помоћ људи са сличним проблемом или животним изазовом. Најчешћа форма група за подршку су форуми, који, опет најчешће, нису под супервизијом стручњака из области менталног здравља. Форуми су углавном базирани на текстуалној комуникацији, која има низ потенцијалних предности за кориснике. Могуће је и организовање онлajн промоција и превенција у области менталног здравља, на којима су ангажовани експерти из ове области. Истраживања показују да онлajн интервенције везане за развој вештина (нпр. комуникационих или везаних за превладавање стреса) могу имати позитиван ефекат на ментално здравље адолесцената. Резултати евалуација онлajн програма дају врло охрабрујуће резултате примене когнитивно-бихејвиоралне терапије онлajн и њених ефеката на симптоме анксиозности и депресивности код адолесцената. Иако садржи потенцијално негативне аспекте, на основу налаза истраживања може се закључити да употреба интернета може у значајној мери да допринесе очувању и унапређењу менталног здравља адолесцената. Предуслов таквом доприносу је едукација о опасностима и предностима киберпростора.
Reference
Aboujaoude, E., Savage, M. W., Starcevic, V., & Salame, W. O. (2015). Cyberbullying: Review of an Old Problem Gone Viral. Journal of Adolescent Health, 57, 10–18. doi:10.1016/j.jadohealth.2015.04.011
Bennett, S., & Maton, K. (2010). Beyond the ‘digital natives’ debate: Towards a more nuanced understanding of students’. Journal of Computer Assisted Learning, 26, 321–331. doi:10.1111/j.1365-2729.2010.00360.x
Ben-Ze’ev, A. (2004). Love Online: Emotions on the Internet. Cambridge: Cambridge University Press.
Best, P., Manktelow, R., & Taylor, B. (2014). Online communication, social media and adolescent wellbeing: A systematic narrative review. Children and Youth Services Review 41, 27–36. doi:10.1016/j.childyouth.2014.03.001
Bezinović, P., Roviš, D., Rončević, N., & Bilajac, L. (2015). Patterns of internet use and mental health of high school students in Istria County Croatia: cross-sectional study. Croatian Medical Journal, 56(3), 297–305. doi:10.3325/cmj.2015.56.297
Brown, C. F., Demarey, M.K., & Secord, S. M. (2014). Cyber victimization in middle school and relations to social emotional outcomes. Computers in human behavior, 35, 12–21. doi:10.1016/j.chb.2014.02.014
Burns, S., Maycock, B., Cross, M., & Brown, G. (2008). The power of peers: Why some students bully others to conform. Qualitative Health Research, 18, 1704–1716. doi:10.1177/1049732308325865
Clarke, A. M., Kuosmanen, T., & Barry, M. M. (2015). A Systematic Review of Online Youth Mental Health Promotion and Prevention Interventions. Journal of Youth and Adolescence 44, 90–113. doi:10.1007/s10964-014-0165-0
Devine, P., & Lloyd, K. (2012). Internet use and psychological well-being among 10-year old and 11-year-old children. Child Care in Practice, 18(1), 5–22.
Duggan, M. (2015). The demographics of social media users. Pew Internet Research Center, Internet and Technology. Retrieved Fabruary 15, 2017, from http://www.pewinternet.org/2015/08/19/the-demographics-of-social-media-users/
Frand, J. (2000). The information-age mindset: changes in students and implications for higher education. EDUCAUSE Review, 35, September-October, 14–24.
Fredstorm, B. K., Adams, R. E., & Gilman, R. (2011). Electronic and school-based victimization: Unique context for adjustment difficulties during adolescence. Journal Youth Adolescence, 40, 405–415.
Gross, F., Juvonen, J., & Gable, L. (2002). Internet use and well-being in adolescence. Journal of Social Issues, 58, 75–90. doi:10.1111/1540-4560.00249
Hinduja, S., & Patchin, J. W. (2008a). Personal information of adolescents on the internet: a quantitative content analysis of Myspace. Journal of Adolescence, 31, 125–46. doi:10.1016/j.adolescence.2007.05.004
Hinduja, S., & Patchin, J. W. (2008b). Cyberbullying: An exploratory analysis of factors related to offending and victimization. Deviant Behavior, 29, 129–156. doi:10.1080/01639620701457816
Hinduja, S., & Patchin, J. W. (2009). Bullying beyond schoolyard: Preventing and responding to cyberbullying. Thousand Oaks, CA: Sage Publications.
Joinson, A.N. (2001). Self-disclosure in computer-mediated communication: the role of self-awareness and visual anonymity. European Journal of Social Psychology 31, 177–192.
Kim, W., Jeong, O., & Lee, S. (2010). On social web sites. Information Systems, 35(2), 215–236. doi: 10.3846/bm.2012.120
Livingstone, S. & Görzig, A. (2014). When adolescents receive sexual messages on the internet: explaining experiences of risk and harm. Computers in Human Behavior, 33, 8–15. doi:10.1016/j.chb.2013.12.021
Livingstone S., & Helsper E. J. (2008). Parental mediation and children’s Internet use. Journal of Broadcasting and Electronic Media, 52(4), 581–599.
McKenna, K. Y. A., & Bargh, J. A. (2000). Plan 9 from cyberspace: The implications of the internet for personality and social psychology. Journal of Personality and Social Psychology, 4, 57–75.
McKenna, K. Y. A., Green, A. S., & Gleason, M. E. J. (2002). Relationship formation on the Internet: What’s the big attraction? Journal of Social Issues, 58, 9–31.
Oblinger, D. & Oblinger, J. (2005). Is it age or IT: first steps towards understanding the net generation. In: D. Oblinger & J. Oblinger (Eds.), Educating the Net generation (pp. 2.1–2.20). Boulder, CO: EDUCAUSE. Retrieved May 31, 2016, from https://net.educause.edu/ir/library/pdf/pub7101.pdf
O'Neill, B., Staksrud E. (2014). Final recommendations for policy. LSE, London: EU Kids Online. http://www.lse.ac.uk/media@lse/research/EUKidsOnline/EU%20Kids%20III/Reports/D64Policy.pdf
Opsenica Kostić, J., Panić T., & Cakić V. (2015). Karakteristike nosilaca uloga u elektronskom maltretiranju. Primenjena psihologija, 8 (2), 131–146.
Opsenica Kostić, J., Panić, T., & Pedović, I. (2016). Problematic Online Behaviors and Experiences of Adolescents: Correlations with Parental Mediation, Information Disclosure and Personality Characteristics. British Journal of Education, Society & Behavioural Science 18(4), 1–14. doi:10.9734/BJESBS/2016/30251
Opsenica Kostić J., & Panić T. (2017). Positive and negative aspects of online relationships from the perspective of theoreticians and adolescents. Tematski zbornik „Obrazovanje, elektronske komunikacije i informaciono – komunikacione tehologije“. Novi Sad, Society of Defectologists of Vojvodina.
Pennebaker, J. W. (1997). Writing about emotional experiences as a terapeutic process. Psychological Science 8(3), 162–166.
Pennebaker, J. W., Mayne, T. J. & Francis, M. E. (1997). Linguistic predictors of adaptive bereavement. Journal of Personality and Social Psychology 72(4), 863–871.
Popadić, D., & Kuzmanović, D. (2016). Mladi u svetu interneta: Korišćenje digitalne tehnologije, rizici i zastupljenost digitalnog nasilja među učenicima u Srbiji. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Prensky, M. (2001a). Digital natives, digital immigrants. On the Horizon, 9, 5, 1–6. doi:10.1108/10748120110424816
Prensky, M. (2001b). Digital natives, digital immigrants, part II. Do they really think differently? On the Horizon, 9, 6, 1–6. doi:10.1108/10748120110424843
Suler, J. (2004). The online disinhibition effect. CyberPsychology and Behavior, 7, 321–326
Tanis M. (2007). Online social support groups. In: Joinson A., McKenna K., Postmes T. & Reips U.D. (Eds.) The Oxford Handbook of Internet Psychology (139–153). New York, Oxford Univerity Press.
Tapscott, D. (1998). Growing up digital: the rise of the Net generation. New York: McGraw-Hill.
Tapscott, D. (1999). Educating the Net generation. Educational Leadership, 56, 5, 6–11.
Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2016. (2016) Republika Srbija, Republički Zavod za statistiku. Beograd. http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2016/pdf/G20166004.pdf
Vaala, S.E., & Bleakley, A. (2015). Monitoring, mediating, and modeling: Parental influence on adolescent computer and internet use in the United States. Journal of Children and Media, 9(1), 40–57. doi:10.1080/17482798.2015.997103
Van Ouytsel, J., Walrave, M., & Vandebosch, H. (2014). Correlates of cyberbullying and how school nurses can respond. NASN School Nurse, 30(3), 162–170. doi:10.1177/1942602X13519477
Wallace, P. (1999). The psychology of the Internet. Cambridge: Cambridge University Press.
Walther, J. B. (1996). Computer-mediated communication: Impersonal, interpersonal and hyperpersonal interaction. Communication Research 23(1), 3–43.
Walther, J. B., Slovacek, C., & Tidwell, L. (2001). Is a picture worth a thousand words? Photographic images in long-term and short-term computer-mediated communication. Communication Research, 28, 105–134
Watts, D. J. (2007). The ‘new’ science of networks. Annual Review Sociology, 30, 243–270. http://dx.doi.org/10.1146/annurev.soc.30.020404.104342.
Weinberg, N., Schmale, J., Uken, J. & Wessel, K. (1995). Computer-mediated support groups. Social Work With Groups, 17, 43–54.
Whitty, M. (2008). Liberating or debilitating? An examination of romantic relationships, sexual relations and friendships on the Net. Computers in Human Behavior, 24(5), 1837–1850.
Wright, K.B. (2000). Perception of on-line support providers: an examination of perceived homophily, source credibility, communication and social support within on-line support groups. Communication Quarterly 48, 44–59.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293