Да ли је Одисеј филозоф?

Irina J. Deretić

doi:10.5937/zrffp47-15704

Irina J. Deretić Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за филозофију

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp47-15704

Ključne reči: Odysseus||, ||Одисеј, Homer||, ||Хомер, "Nobody"||, ||"Нико", apparent truth||, ||истиноликост, identity||, ||идентитет, philosophical self-knowledge||, ||филозофско самосазнање,

Sažetak

У раду се разматрају делови текста Хомерове Одисеје који према ауторкином мишљењу поседују посебан филозофски значај, будући да се баве односом истинитог, вероватног и лажног говора. Нарочита пажња посвећена је анализи термина „нико“, путем којег Одисеј именује самог себе у разговору са Полифемом. Такође, Хомер се служи појмом „истиноликости“ да означи исказе који нису ни истинити ни лажни, што су све моменти релевантни за филозофију језика, па и епистемологију. Показује се да су Одисејева путовања у много чему мотивисана филозофским разлозима, те да Одисеја представља својеврстан литерарно артикулисан спев о филозофском формирању човека.

Reference

Aristotle (1995). Poetics (Loeb Classical Library, No. 199), transl. by S. Halliwell. Harvard: Harvard University Press.

Burbules, N. C. (2001). A Philosophical Odyssey. У: S. Rice (ур.), Philosophy of Education (стр. 1–14). Urbana, IL: Philosophy of Education Society.

Деретић, И. (2009). Логос, Платон, Аристотел. Београд: Плато.

Деретић, И. (2014). Платонова филозофска митологија. Београд: Завод за издавање уџбеника.

Ђурић, М. Н. (1963). Хомерова Одисеја, превод, предговор и регистар. Нови Сад: Матица српска.

Duvoisin, J. A. (1997). Plato’s Philosophical Appropriation of the Figure of Odysseus. The European Legacy 2 (2), 338–343.

Euripides (1995). Children of Heracles. Hippolytus. Andromache. Hecuba (Loeb Classical Library, No. 484), transl. by D. Kovacs. Harvard: Harvard University Press.

Hesiod (2007), Theogony. Works and Days. Testimonia (Loeb Classical Library, No. 57N), transl. by G. W. Most. Harvard: Harvard University Press.

Homer (1995). The Odyssey: Books 1–12 (The Loeb Classical Library, No 104), transl. by A. T. Murray. Harvard: Harvard University Press.

Hutchinson, D. S. и Cooper, J. M. (прир.) (1997). Plato: Complete Works, multiple translators. Indianapolis: Hackett Publishing Company, Inc.

Lampert, L. (2002). Socrates’ Defence of Polytropic Odysseus: Lying and Wrong-doing in Plato’s Lesser Hippias. The Review of Politics 64 (2), 231–259.

Liddell, H. G. & Scott, R. (1996). Greek-English Lexicon: With A Revised Supplement. Oxford: Clarendon Press.

Malabou C. (2017). „Odysseus’ Changed Soul: A contemporary reading of the Myth of Er“. У: Greenstine, A. J. & Johnson R. J. (ур.), Contemporary Encounters with Ancient Metaphysics (стр. 30–46). Edinburgh: Edinburgh University Press.

Montiglio, S. (2011). From Villain to Hero. Odysseus in Ancient Thought. Ann Arbor: The University of Michigan Press.

Rutherford, R. B. (1986). The Philosophy of the Odyssey. The Journal of Hellenic Studies 106, 145–162.

Slezak, T. A. (2012). Homer oder Die Geburt der abendländischen Dichtung. München: C. H. Beck.

Sophocles (1994). Ajax. Electra. Oedipus Tyrannus (Loeb Classical Library, No. 20), transl. by H. Lloyd-Jones. Harvard: Harvard University Press.