Пословице и изреке у Сремчевом „Вукадину“ – заступљеност и функција

Aleksandra N. Sovrlić

doi:10.5937/zrffp48-15892

Aleksandra N. Sovrlić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Centar NIRID

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp48-15892

Ključne reči: Stevan Sremac||, ||Стеван Сремац, Vukadin||, ||Вукадин, proverbs||, ||пословице, sayings||, ||изреке, presence||, ||заступљеност, function||, ||функција,

Sažetak

У овом раду настојали смо да обрадимо тему која у науци о књижевности досад није много испитивана. У науци су чувене бележнице Стевана Сремца и његова страст ка сакупљању ретких речи, израза, имена, топонима и народних умотворина. Зато је за анализу Сремчевог дела битан аспекат изучавања начина инкорпорирања тог прикупљеног језичког нематеријалног, културног блага из свих крајева у којима је боравио (Сента, Београд, Ниш), у његово литерарно стваралаштво. Изучавањем пословица и изрека у роману Вукадин Стевана Сремца у овом раду желели смо да укажемо на чињеницу да ова два краћа народна прозна облика неочекивано и у великој мери утичу на роман у свим његовим битним елементима: у осликавању и карактеризацији ликова, градњи хумора, оцртавању менталитета средине, у описима ситуација, коментарима појединих догађаја, а изнад свега у поентирању пишчевих замисли и идеја. Оне затим, у ширем контексту, сведоче о богатству српског народног језика и одлици нашег народа да се радо изражава путем ових форми, а такође сведочи о језичком и приповедачком мајсторству и знању Стевана Сремца, који је вешто и ненаметљиво уткао у ово прозно ткиво више од стотину и тридесет народних израза и пословица.

Biografija autora

Aleksandra N. Sovrlić, Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Centar NIRID

Doktorand na katedri za Srpsku književnost i jezik

Reference

Величковић, Д. (1997). Функција пословица у делу Стевана Сремца. Зборник: Књижевно дело Стевана Сремца – ново читање. Ниш: Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу; Студијска група за српски језик и књижевност Филозофског факултета, 61–69.

Вукићевић, Д. (2011). Реализам и приватност, Анархија текста. Београд: Службени гласник.

Глигорић, В. (1960). Стеван Сремац, Српски реалисти. Београд: Просвета.

Дешић, М. (1997). Сремчев језик и позориште. Зборник: Књижевно дело Стевана Сремца – ново читање. Ниш: Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу; Студијска група за српски језик и књижевност Филозофског факултета, 169–173.

Јовичић, В. (1981). Предговор. У: Стеван Сремац Изабрана дела, Београд: Вук Караџић.

Кашанин, М. (1968). Хумор и меланхолија, Судбине и људи. Београд: Просвета.

Максимовић, Г. (1998). Магија Сремчевог смијеха: ка поетици комичног у дјелу Стевана Сремца. Ниш: Просвета.

Максимовић, Г. (2011): Градови Стевана Сремца. У: Стеван Сремац, Десет векова српске књижевности, књ. 42. Нови Сад: Издавачки центар Матице српске.

Маринковић, С. (1997). Стеван Сремац у српској култури. Зборник: Књижевно дело Стевана Сремца – ново читање. Ниш: Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу; Студијска група за српски језик и књижевност Филозофског факултета, 15–19.

Матош, А. Г. (1967). Стеван Сремац. Видици и путеви, Наши људи и крајеви, књ. 65, Загреб: Матица хрватска.

Милићевић, Ж. (1965). Сремчев Вукадин. У: Сремац, Стеван. Вукадин. Суботица: Минерва.

Пешикан-Љуштановић, Љ. (2009). Усмена књижевност и традиционална култура у роману Поп Ћира и поп Спира – заступљеност и комичка функција. Усмено у писаном. Београд: Београдска књига.

Пешић, Р.; Милошевић-Ђорђевић, Н. (1997). Народна књижевност. Београд: Требник.

Радин, А. (1986). Уметност приповедања Стевана Сремца. Ниш: Градина.

Сикимић, Б. (1997). Фолклорни елементи у делу Стевана Сремца. Зборник: Књижевно дело Стевана Сремца – ново читање. Ниш: Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу; Студијска група за српски језик и књижевност Филозофског факултета, 21–33.