О традицији земљорадње са југа провинције Далмације (Примјери са источне обале Јадрана и његовог залеђа)

Gligor M. Samardžić

doi:10.5937/zrffp48-16314

Gligor M. Samardžić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp48-16314

Ključne reči: tradition||, ||традиција, agriculture||, ||земљорадња, the Roman agricultural estates (fundi)||, ||римска пољопривредна имања (fundi), agricultural products||, ||житарице, Illyria||, ||Илирик, Dalmatia||, ||провинција Далмација,

Sažetak

У раду се презентују подаци о обрадивим површинама и узгоју појединих пољопривредних култура на југу провинције Далмације у античко доба. Писана изворна грађа и археолошки налази са овог подручја указују на традицију бављења обрадом земље и узгојем пољопривредних култура од римског доба до данас, а нађен је и скроман број материјалних остатака који свједоче о тадашњим пољопривредним занимањима на југу провинције Далмације. Ова свједочанства имају изузетну историјску вриједност јер поближе указују на привредне прилике и традицију земљорадње, од антике до нашег времена.

Biografija autora

Gligor M. Samardžić, Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju

Katedra za istoriju

Reference

Alföldy, G. (1965). Bevolkerung und Gesellschaft in der romischen Provinz Dalmatien. Budapest: Mit einen Beitrag von Andras Mócsy, Akademiai kiado.

Atanacković-Salačić, V. (1977). Prethodni izvještaj sa istraživanja praistorijskih tumula u Ljubomiru. Tribunia, 3, 19–38.

Atanacković-Salačić, V. (1979). Antički Diluntum u svijetlu novih arheoloških istraživanja (Stolac i Trebimlja). Tribunia, 5, 7–36.

Betz, A. (1939). Untersuchungen zur Militargeschichte der romischen Provinz Dalmatien. Baden Bei – Wien: Abhandlungen des archaologisch–epigraphische Seminars der Universitat Wien, Neu Folge, III Heft, Rudolf M. Rohrer.

Bojanovski, I (1969а). Antičk uljara na Mogorjelu i rekonstrukcija njenog torkulara. Naše Starine, XII, 27-55.

Bojanovski, I. (1969б). Mogorjelo – rimsko Turres. GZМ u Sarajevu, XXIV, 137-163.

Bojanovski, I. (1972). Mogorjelo – Dar römische Turres. WMBH II, 185–214.

Bojanovski, I. (1973). Rimska cesta Narona – Leusinijum kao primjer saobraćajnog kontinuiteta. Godišnjak ANUBiH, X, CBI, knj. 8, 137–187.

Bojanovski, I. (1977). Rimski natpisi iz doline Trebišnjice. Tribunia, 3, 67–98.

Bojanovski, I. (1988). Bosna i Hercegovina u antičko doba. Sarajevo: Djela knj. LXVI, ANUBiH. Centar za balkanološka ispitivanja, knj. 6.

Wilkes, J. J. (1969). Dalmatia. London: University of Birmingham.

Vulić, N. (1905). Dva rimska natpisa iz Crne Gore. VHAD n. s., VIII, 172–175.

Вулић, Н. (1907). Oктавијанов илирски рат и изгнање Скордиска из Горње Мезије. Глас СКА, LXXII, 2–26.

Вулић, Н. (1926а). Oктавијанов илирски рат. Глас СКА, CXXI, 35–54.

Вулић, Н. (1926б). Далматинско–паномски устанак од 6–9. г. по Хр. Глас СКА, CXXI, 55–72.

Вулић, Н. (1931). Антички споменици наше земље. Споменик СКА, LXXI, 12–59.

Вулић, Н. (1933). Антички споменици наше земље. Споменик СКА, LXXV, 1–89.

Вулић, Н. (1941/1948). Антички споменици наше земље. Споменик СКА, XCVIII, 1–279.

Гарашанин, М. (1967). Историја Црне Горе I. Титоград: Научно дело.

Žeravica, Z. (1988). Općina Trebinje-rekognosciranje. Arheološki pregled, 29, 245–249.

Zaninović, M. (1967). Ilirsko pleme Delmati II – Materijalna i duhovna kultura. Godišnjak ANUBiH,V, CBI knj. 3, 5–101.

Zaninović, M. (1977). The Economy of Roman Dalmatia. Aufstieg und Niedergang der Romischen Welt: Geschichte und Kultur Roms im Spiegel der neueren Forschung II/6, 767–801.

Zaninović, M. (1980). Područje Neretve kao vojni mostobran rimske antike. U: Ž. Rapanić (prir. i ur.) Dolina Neretve od prethistorije do ranog srednjeg vijeka: (Znanstveni skup Metković4–7. X 1977), sv. 5, (173–180), Split: Hrvatsko arheološko društvo.

Zaninović, M. (1985). Prata legionis u Kosovu polju kraj Knina sa osvrtom na teritorij Tilurija. Opuscula archaeologica, 10, 63–79.

Zaninović, M. (1996). Od Helena do Hrvata. Zagreb: Školska knjiga.

Zippel, G. (1877). Die romische Heerschaft in Illurien bis auf Augustus. Leipzig: Ed. B. Teubner.

Jagenteufel, A. (1958). Die statthalter der römischen Provinz Dalmatia von Augustus bis Diokletian. Wien: Schriften der Balkankommission Antiquarische Abteilung, XII, Österreichische Akademie der Wissenschaften.

Марић, Р. (2003). Антички култови у нашој земљи. Београд: Чигоја (репринт).

Mesihović, S. (2010). Podjela provincije Ilirik. Pregled – časopis za društvena pitanja, god. LI, br. 2, 87–100.

Mesihović, S. (2011). Rimski vuk i ilirska zmija – Poslednja borba. Sarajevo: Filozofski fakultet u Sarajevu.

Mócsy, А. (1959). Die Bevölkerungvon Panonien bis zu den Markomannenkriegen. Budapest: Verlag der Ungarischen Akademie der Wissenschaften.

Mócsy, A. (1962). Pannonia. RE Suppl. IX, 547–744.

Neurath, O. (1957). Istorija antičke privrede. Beograd: Kultura.

Novak, G. (1948). Pogled na prilike radnih slojeva u rimskoj provinciji Dalmaciji. Historijski zbornik, 1, 129–152.

Odavić, Đ. (1973). Mirine – Trebinje. Arheološki pregled, br. 15, 59.

Odavić, Đ. (1975). Antička naselja u Đivaru – rezultat dosadašnjih arheoloških istraživanja. Tribunia, Trebinje, 1, 65–72.

Odavić, Đ. (1976а). Praistorijsko naselje na Kličnju u Krajkovićima. Tribunia, 2, 7–16.

Odavić, Đ. (1976б). Slučajni nalazi kamenog doba na području Trebinja. Tribunia, 2, 157–162.

Odavić, Đ. (1978). Praistorijska nalazišta na području Trebinja. Tribunia, 4, 149–154.

Pavan, (1958). M. Ricerche sulla provincia Romana di Dalmazia. Venecia: Memorie dell’ Istittuto veneto di scienze letere ad arti Venezia classe di scienze morali e lettere.

Papazoglu, F. (1967а). Politička organizacija Ilira u vreme njihove samostalnosti. U: A. Benac (prir. i ur.) Simpozijum o Ilirimam u antičko doba: međunarodni naučni skup (11–31), Sarajevo: ANUBIH, Posebna izdanja, knj. V, Centar za balkanološka ispitivanja knj. 2.

Papazoglu, F. (1967б). Porijeklo i razvoj ilirske države. Godišnjak ANUBiH, III, 123–144.

Patsch, C. (1894). Legio VIII Augusta u Dalmaciji. GZM u BiH, VII, 143–146.

Patsch, C. (1897). Mithreum u Konjicu. GZM u BiH, IX, 629–656.

Patsch, C. (1902). Nahodjaji novca. GZM u BiH, XIV, 391–438.

Patsch, C. (1922). Die Herzegovina einst und jetzt. Wien: Historische Wanderungen im Karst und an der Adria.

Пашалић, E. (1959). Погледи на економику у унутрашњости римске провинције Далмације. Годишњак историјског друштва Босне и Херцеговине, X, 297–314.

Pašalić, E. (1967). Problemi ekonomskog razvitka u unutrašnjosti rimske provincije Dalmacije. U: (ur. A. Benac) Iliri u antičko doba (111–137). Sarajevo: Centar za balkanološka ispitivanja ANUBiH, knj. V/2.

Pašalić, E. (1975). Sabrano djelo. Sarajevo: Svjetlost.

Paškvalin, V. (1976). Antički torkular u Bihovu kod Trebinja. GZM u Sarajevu, XXIX, 289–293.

Radimsky, V. (1894). Arheološke crtice. GZM u BiH, VI, 283–319.

Raknić, Ž. (1965). Kultna slika Silvana s područja Liburna. Diadora, 3, 85–90.

Rendić–Miočević, D. (1955). Ilirske predstave Silvana na kultnim slikama s područja Dalmata. GZM u Sarajevu, n.s. X, 5–40.

Rendić-Miočević, D. (1967). Ilirski vladari u svjetlu epigrafskih i numizmatičkih izvora. Historijski zbornik, 19-20, 253–310.

Rendić–Miočević, D. (1989). Iliri i antički svijet. Split: Ilirološke studije.

Rostowtzeff, M. (1926). The social and Economic Histori of the Hellenistic World I. Oxford: Claredon Press.

Самарџић, Г. (2014). О привремени приликама у долини Требишњице у античко доба. У: (ур. Б. Јовановић), Зборник радова Филозофског факултета, XLIV (3), 193–208.

Самарџић, Г. (2015). Источна Херцеговина у римско доба. Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Sergejevski, D. (1948). Nove akvizicije odjeljenja klasične arheologije Zemaljskog muzeja. GZM u BiH, III, 167–187.

Sergejevski, D. (1962а). Rimska cesta od Epidauruma do Anderbe. GZМ u Sarajevu, XVII,73–104.

Sergejevski, D. (1962б). Rimska cesta Narona–Leusinium. GZМ u Sarajevu, XVII, 111–113.

Suić, M. (1976). Antički grad na istočnom Jadranu. Zagreb.

Truhelka, Ć. (1892). Prilozi rimskoj arheologiji Bosne i Hercegovine. GZM u BiH IV, 340–365.

Ферјанчић, С. (2002). Насељавање легијских ветерана. Београд: Балканолошки институт САНУ.

Fiala, F. (1893). Prilozi arheologiji Bosne i Hercegovine. GZM u BiH god. V, sv. 1, 511–517.

Čače, S. (1995). Dalmatica Straboniana. Diadora, 16–17(1995), 101–133.

Čače, S. (2003). Ime Dalmacije u 2 i 1 stoljeću prije Krista. Radovi Filozofskog fakulteta u Zadru, 40(27), 29–48.

Čremošnik, I. (1960/1961). Prethodna istraživanja na rimskom lokalitetu na Paniku. GZМ u Sarajevu, XV-XVI, 172–182.

Čremošnik, I. (1965). Rimska vila u Višićima. GZМ u Sarajevu n.s., XX, 147–260.

Čremošnik, I. (1974). Prvi tragovi kršćanstva na nalazima vile u Paniku. Situla, XIV-XV, 243–247.

Čremošnik, I. (1976). Rimsko naselje na Paniku kod Bileće. GZМ u Sarajevu, XXIX (1974), 41–164.

Škegro, A. (1991). Antička ekonomika u Bosni i Hercegovini. Godišnjak istoričara Bosne i Hercegovine, XXIX, 79-114.

Škegro, A. (1999). Gospodarstvo rimske provincije Dalmacije. Zagreb: Hrvatski studiji – Studia Croatica.