Делегације Србије и Црне Горе на Другом Свесловенском конгресу и Сверуској етнографској изложби у Москви 1867. године

Marta M. Vukotić-Lazar; Aleksandra V. Jović

doi:10.5937/zrffp48-16656

Marta M. Vukotić-Lazar Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju umetnosti
Aleksandra V. Jović Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za ruski jezik i književnost

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp48-16656

Ključne reči: Второй Всеславянский съезд||, ||Други свесловенски конгрес, Всероссийская этнографическая выставка||, ||Сверуска етнографска изложба, Сербия||, ||Србија, Черногория||, ||Црна Гора, славянская взаимность||, ||словенска узајамност,

Sažetak

Организациони комитет Московског конгреса и Изложбе, састављен од истакнутих представника руске науке и друштва, упутио је позив најпознатијим научницима и јавним радницима свих словенских народа и племена да узму учешће у датим манифестацијама, што је изазвало плиму панславизма, али и страх Аустрије и великих сила, које су осећања словенског братства и узајамности доживеле као заверу, називајући Москву „пансловенском Меком“, а скуп – „хаџилуком у Москви“.

Захваљујући низу јавних манифестација, дати културни догађај је прерастао у свесловенски конгрес са 100 000 учесника, уједињених у жељи и намери да након одржавања конгреса још интензивније развијају „националну самобитност, прожету духом Словенства“ (Прелог, 1930; Бижић–Омчикус, 2005, стр. 47).

Reference

Аџић, М. (1972). Црна Гора на свјетској изложби у Лијежу. Овдје, бр. 32, јануар 1972, стр. 23.

Бижић-Омчикус, В. (2005). Етнографска изложба у Москви 1867. године. У: Вилма Нишкановић, Олга Карпова, Наталија Прокопјева (аутори изложбе). Колекција јесен/зима 1867: Српска колекција из Руског етнографског музеја у Санкт Петербургу (32–49; 50–66 превод на руски). Београд: Етнографски музеј (изложба одржана од 6. децембра – 6. марта 2006).

Војводић, М. (2003). Стојан Новаковић и Владимир Карић. Београд: Клио.

Драгићевић, Ј. Р. (1949). Црногорска народна ношња средином XIX века. Историјски записи, књига III, Свеска 1–3, јануар–фебруар 1949, стр. 104–106.

Durković-Jakšić, Lj. (1963). Englezi o Njegošu i Crnoj Gori. Titograd: Grafički zavod.

Иванов, А. Н. (2017). Всероссийская этнографическая выставка и Славянский съезд в мае 1867 года. Москва: Институт русской цивилизации.

Kalachnikova, N, Karpova, O., Madlevskaïa, E. (2008). Les Slaves d`Europe. Cataloque de l`exposition, La collection de costumes Slaves du Musée Ethnographique de Russie. Saint-Petersbourg: „Slavia“.

Карпова, О. (2005). „Српска колекција у збиркама Руског етнографског музеја“. У: Вилма Нишкановић, Олга Карпова, Наталија Прокопјева (аутори изложбе). Колекција јесен/зима 1867: Српска колекција из Руског етнографског музеја у Санкт Петербургу (13–21; 22–31 превод на руски). Београд: Етнографски музеј (изложба одржана од 6. децембра – 6. марта 2006).

Красикова, Е. И. (2001). Представители королевской династии Карагеоргиевичей в учебных заведениях Санкт-Петербурга. Преузето са: ˂histrf.ru˃uploads/media/default/0001/09/

Маркуш, Ј. (2012). Војвода Петар Вукотић. Цетиње-Подгорица: ИИЦ Народна мисао Подгорица.

Мартиновић, Д. (1998). Цетињска читаоница 1868–1998. Цетиње.

Милићевић, Ђ. М. (1885). Етнографска изложба у Москви 1867. Годишњица Николе Чупића, књ. VII, стр. 3–17.

Милићевић, Ј. (1981). Историја српског народа, V˗1. Београд: Српска књижевна задруга.

Никифоров, К. В. (ответ. ред.) (2011). Черногорцы в России. Москва: Индрик.

Pavlović, А. Srpske teme Mihaila Osipoviča Mikešina, Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske (ZLUMS) br. 4, Novi Sad, str. 366–380.

Прелог, М. (1930). О Словенском конгресу у Москви године 1867. Годишњак Скопског Филозофског факултета I, стр. 117–126.

Ротер-Благојевић, М. (2008). „Значај Михаила Валтровића и Драгутина С. Милутиновића за развој образовања из области архитектуре и проучавања градитељског наслеђа на Великој школи у Београду“. У: Тања Дамљановић и др. (уредник). Валтровић и Милутиновић: тумачења (3). Београд: Историјски музеј.