Интегративна настава за интегрисано друштво: планирање, организовање и реализовање иновативног модела наставе
Sažetak
У процесу глобализације, пре свега уз активно учешће и вођство економије и политике, савремено друштво се као целовити систем (ре)креира као интегрисано друштво. Иако поједини конзервативнији подсистеми (као што је васпитно-образовни) спорије прихватају промене и невољно се укључују у процес глобализације – превасходно због везаности за традицију – међузависност и међуделовање подсистема намећу потребу за партиципацијом сваког сегмента целине. Из тог разлога није необично што су реформе васпитања и образовања започеле одозго (top-down) на иницијативу политичког подсистема удруженог с економским, те судионици васпитно-образовног рада немају избора него да ухвате корак са актуелним тенденцијама. Да би одговорили на нове захтеве друштва, у процесу модернизације наставе стварају се нови модели као што су, на пример, проблемска настава, интерактивна настава, интегративна или интегрисана настава. Циљ овог рада је пре свега да се модел интегративне наставе прикаже и образложи као одговор на процес глобализације (социолошки приступ), а затим да се методом моделовања предочи конкретан пример примене модела интегративне наставе у наставној пракси немачког језика у оквиру високошколског образовања
Reference
Đorđević, B. (2008). Globalizacija i škola i obrazovanje. Pedagoška stvarnost, 9–10, 827–841.
Haynes, C. (2006). The Integrated Student: Fostering Holistic Development to Advance Learning. About Campus, 1, 17–23.
Ivić, I., Pešikan, A., Janković, S., Kijevčanin, S. (2001). Aktivno učenje. Beograd: Institut za psihologiju.
Jerković, I., Gavrilov-Jerković, V., Mihić, I., Mihić, V., Petrović, J., Zotović, M. (2011). Dometi reforme obrazovanja u Srbiji. U: V. Katić (ur.), Evropa 2020: Društvo zasnovano na znanju. Novi Sad: Fakultet tehničkih nauka. Preuzeto 5. maja 2016. sa http://www.trend.uns.ac.rs/stskup/trend_2011/radovi/A2–2/A2.2–5.pdf.
Костадиновић, Д. (2007). Улога и значај квалитета у области образовања. Педагошка стварност, 7–8, 599–612.
Köppe, T. & Winko, S. (2008). Neuere Literaturtheorien. Stuttgart: Metzler.
Luhmann, N. (1995). Die Kunst der Gesellschaft. Frankfurt: Suhrkamp.
Luman, N. (2001). Društveni sistemi: Osnovi opšte teorije. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Mikanović, B. (2014). Konceptualizacija vaspitanja i obrazovanja u procesu globalizacije. U: B. Dimitrijević (ur.), Tematski zbornik radova sa trećeg međunarodnog naučnog skupa Nauka i savremeni univerzitet, 2013. Tom 3. Savremene paradigme u nauci i naučnoj fantastici (385–397). Niš: Filozofski fakultet.
Печујлић, М. (2002). Глобализација: Два лика света. Београд: Гутенбергова галаксија.
Radojičić Lukić, Ž. (2011). Integrativna nastava u savremenom obrazovnom procesu. Obrazovna tehnologija, 4, 367–378.
Schindler, F. (2006). Verbundsysteme: Integrativer Deutschunterricht und fächerübergreifendes Lernen. In: K-M. Bogdal & H. Korte (Hrsg.), Grundzüge der Literaturdidaktik (272–285). München: dtv.
Simić, M. (2012). Uloga pedagoga i nastavnika u školskom vaspitno-obrazovnom sistemu. Baština, 32, 197–207.
Stipančević, А. (2016). Efekti primene autentičnih tekstova u nastavi nemačkog jezika (neobjavljena doktorska disertacija). Filozofski fakultet, Novi Sad.
Surkamp, C. (2010). Metzler Lexikon Fremdsprachendidaktik. Stuttgart: Metzler.
Vujović, A. (2014). Frankofona poezija za decu u integrativnoj nastavi francuskog jezika na ranom uzrastu. Inovacije u nastavi, XXVII (1), 105–117.
Вулетић, В. (2007). Глобализација. У: А. Мимица, М. Богдановић (ур.), Социолошки речник (163–164). Београд: Завод за уџбенике.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293