Mirko Kujačić and Social Art in Serbia

Srdjan D. Marković; Marta M. Vukotić Lazar

doi:10.5937/zrffp48-18356

Srdjan D. Marković Univerzitet u Nišu, Fakultet umetnosti
Marta M. Vukotić Lazar Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju umetnosti

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp48-18356

Ključne reči: Yugoslav modern art||, ||југословенска савремена уметност, social art||, ||социјална уметност, graphics||, ||графика, painting||, ||сликарство, “Life”||, ||„Живот“, “Earth”||, ||„Земља“, “Serbia”||, ||„Србија“,

Sažetak

Уметност четврте деценије XX века, која као да је и сама најављивала Други светски рат, била је поларизована између тзв. „чисте уметности“ (l’art pour l’art), ангажоване уметности (l’art pour l’idée) и борбеног реализма. Ова одвојеност често је проузроковала идеолошке сукобе који су се заоштравали и прелазили у сферу политичких сукоба. Два модела левих идеолошких концепата огледају се у социјално ангажованом уметничком раду две програмско декларисане групе које су се залагале за ангажовани облик уметничког деловања: групе „Земља“ (1929–1935) из Загреба и групе „Живот“ (1932–1940) из Београда.

Социјална уметност у Србији имала је снажне зачетке у другој половини треће деценије двадесетог века и протезала се кроз период ратних дешавања до 1943. године. У периоду између два светска рата почиње Манифестом Мирка Кујачића (1901–1987) објављеним 1932. године и изложбом његових надреалистичких колажа, урамљене цокуле, објекта под називом „Зимски мотив“ и њеног пандана, слике под називом „Корен београдске отмености“. Важан догађај за наставак оваквих уметничких тенденција је формирање групе „Живот“ 1934. године у Београду, чији је Кујачић био један од оснивача и главних протагониста.

Reference

Аноним (1926, 16. новембар). Рабиндранат Тагоре у Београду. Политика, стр. 5.

Аноним (1926, 17. новембар). Београђани одушевљено поздрављају великог индијског песника. Два предавања г. Рабиндраната Тагора. Политика, стр. 6.

Breton, A. (1979). Tri manifesta nadrealizma, Kruševac: Bagdala.

Вукотић, М. (1985, год. XVII бр.198 ). Нова авангарда у старом закашњењу . Разговор са Мирком Кујачићем. ОВДЈЕ, стр. 26-28

Depolo, J. (1969). Socijalna umetnost u Srbiji. U: M. B. Protić (prired. i ur.), Jugoslovenska umetnosti XX veka. 1929-1950: Nadrealizam. Socijalna umetnost (35–50). Beograd: Muzej savremene umetnosti.

Dedić, N. (2012). Socijalni realizmi: ka postavangardnoj kritici društva. U: M. Šuvaković (prir. i ur.), Istorija umetnosti u Srbiji XX veka. Realizmi i modernizmi oko hladnog rata, drugi tom (77-98). Beograd: Orion Art.

Lasić, S. (1970). Sukobi na književnoj ljevici 1928-1952. Zagreb: Liber.

Мирски, Ф. (1926, 15. новембар). Индијски национализам. Поводом доласка г. Рабиндранат Тагоре. Политика, стр.4.

Marjanović, S. (1964). Bora Baruh. U: Bora Baruh katalog izložbe br. 4 (str. 11). Jajce: Spomen muzej II zasedanja AVNOJ.

Марковић, С. (2009). Децембарска група, Београд: Институт за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Mitrović, A. (1983). Angažovano i lepo.Umetnost u razdoblju svetskih ratova (1914-1945). Beograd: Narodna Knjiga.

Н.Ј 1932: Н.Ј. (1932, 25. април). На средини белог платна прикачена стара цокула. Политика, стр. 7.

Петровић.Р (1932, 26. април). Сташа Беложански и Мирко Кујачић, сликари. Политика, стр. 7.

Protić,M. (1971). Četvrta decenija: ekspresionizam boje, poetski relizam, intimizam, koloristički realizam. U: M. B. Protić (prir. i ur.), Jugoslovenska umetnost XX veka. Čevrta decenija. Ekspresionizam boje, poestki realizam (7–13). Beograd: Muzej savremene umetnosti.

Rozić, V. (1983). Likovna kritika u Beogradu između dva rata (1918-1941), Beograd: Jugoslavija.

Tešić,G. (1983). Zli volšebnici. Polemike i pamfleti u srpskoj književnosti 1917-1943, knj. 3. Beograd: Slovo ljubve, Beogradska knjiga Matica srpska.

Трифуновић, Л. (1967). Српска ликовна критика. Избор, Београд: Српска књижевна задруга.

Трифуновић, Л. (1973). Српско сликарство 1900-1950, Београд: Нолит.

Ћетковић, В. (1991). Социјална уметност у Србији између два рата. Нови Сад: Академија уметности у Новом Саду.

Ćosić, B. (1969). Socijalna umetnost u Srbiji. U: M. B. Protić (pripr. i ur.), Jugoslovenska umetnosti XX veka. 1929-1950: Nadrealizam. Socijalna umetnost (24–35). Beograd: Muzej savremene umetnosti.

Šuvaković, М. (2009). Teorija i praksa avangarde. U: M. Šuvaković (prir. i ur.), Istorija umetnosti u Srbiji XX veka. Radikalne umetničke prakse, prvi tom (53–63). Beograd: Orion Art.

Šuvaković, М. (2010). Avangarde u Jugoslaviji i Srbiji. U: M. Šuvaković (prir. i ur.), Istorija umetnosti u Srbiji XX veka. Radikalne umetničke prakse, prvi tom (63–74). Beograd: Orion Art.

Šuvaković, M. (2012). Desne opcije i socijlana umetnost pred Drugi svetski rat. U: M. Šuvaković (prir. i ur.), Istorija umetnosti u Srbiji XX veka. Realizmi i modernizmi oko hladnog rata, drugi tom (41-76). Beograd: Orion Art.

Мирко Кујачић и социјална уметност у Србији

Sažetak

Reference