О бенефицијарским натписима са југа провинције Горње Мезије (примјери са Косова и Метохије)
Sažetak
У раду се презентују подаци о станицама конзуларних бенефицијара са југа провинције Горње Мезије (Косово и Метохија). На овом подручју најбројнији су били beneficiarii consularis legionum, и то beneficiarius legionis VII Claudiae и legionis IV Flaviae, али било је и оних уз које се појам „легија“ не спомиње. Натписи са Косова и Метохије потврђују да су се станице конзуларних бенефицијара (локалних полицијских официра) налазиле дуж главних комуникацијских праваца, на важним саобраћајним раскрсницама и у рудним областима. Сматра се да су у овим станицама биле смјештене мање посаде војника чији је основни задатак био да обезбјеђују сигурност саобраћаја на путевима и контролишу транспорт робе. Поред тога, њихова обавеза била је и прикупљање и чување пореза у натури. На путевима на југу провинције Горње Мезије (Косово и Метохија) бенефицијарне станице биле су веома честе, а натписи бенефицијара бројни у односу на друге дијелове и путеве у провинцији. Сматра се да је разлог постављања бенефицијарне станице у околини Новог Пазара био у томе што је пут водио даље на југоисток према рудничкој области Рогозне и муниципијуму DD (данашњa Сочаницa). Наиме, на локалитетима око Новог Пазара и у косовској области откривени су бројни трагови експлоатације руде у антици и отуда је густина станица конзуларних бенефицијара на путевима на југу Горње Мезије настала из потребе обезбјеђења саобраћаја и транспорта из рудника од разбојника. Такође, војна посада код Слатине штитила је пут који је повезивао руднике код Сочанице са магистралнoм саобраћајницом. Између Косовске Митровице и Вучитрна нађено је неколико натписа конзуларних бенефицијара, па постоји могућност да се ту налазила раскрсница два главна пута (Нарона–Нови Пазар–Скопље, Лисус–Наисус) или су се пак са главном комуникацијом укрштали локални путеви. На траси пута између Косовске Митровице и Качаника увезивао се низ путева локалног значаја. Бенефицијарна станица код Качаника обезбјеђивала је улаз у Качаничку клисуру и царинску станицу код данашњег Руњева. Припадници легије VII Claudia код села Шкозa контролисали су прелаз преко Белог Дрима. Сматра се да је траса пута која је код овог села прелазила Дрим вјероватно ишла преко данашњег Призрена те да натпис бенефицијарија друге Горњомезијске легије, IV Flavia, потиче од посаде станице на том мјесту. Сви епиграфски споменици бенефицијарија са југа Горње Мезије датују се од краја II до средине III вијека.
Reference
Вулић, Н. (1931). Антички споменици наше земље. Споменик СКА, LXXI, 133-135, 179-182, 208–211, 213–215, 274, 321, 325.
Glavaš I. (2013). Zavjetni žrtvenici iz stanice konzularnih beneficijara u Balinoj glavici. u: V. Kapitanović (ur.), Kultovi mitovi i vjerovanja u Zagori (Unešić 14. Prosinac 2012), Split, 33–75.
Glavaš, I (2015). Stanica beneficijarija u Novama. Izdanja Hrvatskog arheološkog društva, 29, 27–40.
Glavaš, I (2016). Konzularni beneficijariji u rimskoj provinciji Dalmaciji. Mala biblioteka Godišnjaka zaštite spomenika kulture Hrvatske, sv. 17, 1–48.
Dise, R. (1995). Reassessment of the Function of Beneficiarii Consularis. The Ancient History Bulletin, 9/2, 72–85.
Dise, R. (1996). The Beneficiarii Procuratoris of Celeia and the Development of the Statio Network. ZPE, 113, 286–292.
Dise, R. (1997). Variation in Roman Administrative Practice: the Assignments of Beneficiarii Consularis. ZPE, 116, 284–299.
Domaszevski, A. (1895). Die Religiondes römischen Heeres. Westdeutsche Zeitschrift für Geschichte und Kunst, 14, 1–124.
Domaszewski, А. (1902). Die Beneficiarerposten und die romischen Strassennetze. Westdeutsch Zeitschrift fur Geschihte und Kunst, XXI/2, 158–211.
Domaszewski, А. (1904). Le stazione dei Beneficiarii e lareti stradali romane nelľ Illurikum. Bullettino di archeologia e storia dalmata, XXVII, 14–17.
Evans, A.J. (1885). I.—Antiquarian Researches in Illyricum, III, and IV. Archaeologia, 49(01), 1-168. doi:10.1017/s0261340900001788
Марић, Р. (1956).Ситни прилози из археологије и епиграфике. Старинар, н.с. V-VI (1954-1955), 356–362.
Matijević, I. (2012). O salonitanskim natpisima konzularnih beneficijarija iz legije Desete gemine (legio X Gemina). Vjesnik za arheologiju i povijest dalmatinsku, 105, 67–82.
Mirdita, Z. (1981). Antroponimia e Dardanisë në kohën romake. Prishtinä: Rilindija.
Mirdita, Z. (2015). Dardanci i Dardanija u antici. Zagreb: Hrvatski institut za povijest.
Мирковић, М. (1971). Бенефицијарна станица код Новог Пазара. Živa antika, god. XXI, sv. 1, 263–271.
Mirković, M. (1991). Beneficiarii Consularis an the New Outpost at Sirmium. u: Roman Frontier Studies, XV, (ur.) Valerie Maxfied i Michael Dobson, Exeter, 252–256.
Mócsy, A. (1970). Moesia Superior – Gesellschaft und Romanisation in der römischen Provinz Moesiam Superior. Budapest: Akademiai Kiadó.
Mócsy, A. (1974). Pannonia and Upper Moesia. A History of the Middle Danube Provinces of the Roman Empire. London – Boston: Routledge & K. Paul.
Mcmullen, R. (1963). Soldier and civilian in the Later Roman Empire. Cambridge, Mass: Harvard University Press.
Nelis-Clement, J. (1994). Le monde des dieux chez les beneficiarii. Der römische Weihebezirk von Osterburken II, Kolloquium 1990 und paläobotanische-osteologische Untersuchungen, (ur.) Egon Schallmayer, Stuttgart, 251–260.
Nelis-Clement, Ј. (2000). Les Beneficiarii: Militaires et administrateurs au service de l'empire. Paris–Bordeaux, Masion de l' Archéologie Université Michel de Montaigne.
Ott, J. (1995). Die Beneficiarier. Stuttgart.
Papazoglu, F. (1969). Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba. ANUBiH, knj. XXX, CBI, knj. 1, ANUBiH.
Папазоглу, Ф. (1988). Илирска и дарданска краљевина: поријекло и развој, структура, хеленизација и романизација. У: М. Гарашанин, (прир. и ур.), Илири и Албанци, (стр. 145–173). Београд: САНУ.
Rankov, B (1987). The Beneficiarii Consularis in the Western Provinces of the Roman Empire. Oxford.
Rankov, B (1999). The governor's men: the officium consularis in provincial administration. The Roman army as community (Including papers of a conference held at Birkbeck College, University of London on 11-12 January, 1997). Journal of Roman archaeology, Supplementary series number 34, (ur.) Adrian Goldsworthy i Ian Haynes, London, 15–35.
Schallmayer, E (1991). Zur Herkunft und Funktion der Beneficiarier. Roman Frontier Studies, XV, (ur.) Valerie Maxfied i Michael Dobson, Exeter, 400–406.
Ферјанчић, С. (2010). Vota solverunt libentes merito. Prilog izučavanju religije rimske vojske u Gornjoj Meziji. Zbornik Matice srpske za klasične studije, 12, 133–147.
Фидановски, С. (1989). Римски и рановизантијски период. У: Н. Тасић (прир. и ур.), Археолошко благо Косова и Метохије од неолита до раног средњег века, I-II, (стр. 258–349). Београд: САНУ – Музеј у Приштини.
Filow, B. (1906). Die Legionen der Provinz Moesia von Augustus bis auf Diokletianus. Leipzig.
Hirschfeld, O. (1891). Die Sicherheitspolizei im römischen Kaiserreich. Sitzungsberichte der königlichen Preussischen Akademie der Wissenschaften zu Berlin, Berlin, 845–877.
Caver, P. (1881). De muneribus militaribus centurionatu inferioribus – De Beneficiariis. Ephemeris epigraphica corporis inscriptionum latinarum supplementum edita iussu Instituti archaeologici Romani, V, 379–401.
Čerškov, Е. (1969). Rimljani na Kosovu i Metohiji. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293