Relations between Ethnocentrism and National Attachment

Danijela S. Petrović; Miljana S. Pavićević

doi:10.5937/zrffp48-18618

Danijela S. Petrović Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Odeljenje za psihologiju
Miljana S. Pavićević Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za psihologiju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp48-18618

Ključne reči: adolescents||, ||адолесценти, national attachment||, ||национална везаност, ethnocentrism||, ||етноцентризам,

Sažetak

Припадност и везаност за различите друштвене групе, као што су национална држава и етничка група може да има изражену мотивациону снагу. Истовремено, осећај националне везаности може да прерасте у етноцентризам и да постане извор непријатељства и сукоба међу припадницима различитих нација, као што и конфликти у непосредној прошлости могу да допринесу већем испољавању појединих облика националне везаности, па и етноцентризма. Због тога ово истраживање мало за циљ да: (1) утврди израженост етноцентризма и различитих форми националне везаности код младих српске националности на Косову и Метохији (345 испитаника, просечне старости АС=19,36); (2) испитамо каква врста релација постоји између етноцентризма и националне везаности. У истраживању су коришћене Скала за процену етноцентризма (Шрам, 2010) и Скала облика националне везаности (Рот и Хавелка, 1973).

Резултати показују да од аспеката етноцентризма испитаници испољавају највиши степен националне хомогенизације коју одликује снажна потреба за националним јединством, док је најизраженији облик националне везаности истакнута национална везаност за коју је карактеристично идеализовање сопствене нације и истицање осећања патриотизма. Истакнута и искључива национална везаност су повезане са свим аспектима етноцентризма што говори у прилог тези да особe које карактерише висок ниво националне идеализације, што је одлика искључиве и истакнуте националне везаности, често испољавају и извесну тенденцију ка етноцентричком начину реаговања.

Reference

Adorno I. W., Frenkel-Brunswlk E., Levinson D. J. & Sanford R N. (1950). The authoritarian personality. Oxford, England: Harpers.

Bar & Tal, D. (1990). Causes and consequences of delegitimization: Models of conflict and ethnocentrism. Journal of Social Issues, 46 (1), 65-81.

Biro, M. (2006). Homo Postommunisticus. Beograd: Biblioteka XX vek.

Bizumic, B. (2014). Who coined the concept of ethnocentrism? A brief report. Journal of Social and Political Psychology, 2 (1), 3-10.

Bizumic, B., & Duckitt, J. (2012). What is and is not ethnocentrism? A conceptual analysis and political implications. Political Psychology, 33 (6), 887-909.

Bizumic, B., Duckitt, J., Popadic, D., Dru, V., & Krauss, S. (2009). A cross–cultural investigation into a reconceptualization of ethnocentrism. European Journal of Social Psychology, 39, 871–899.

Brewer, M. B. (2010). Intergroup relations. Oxford University Press.

Brewer, M. B. (1999). The psychology of prejudice: Ingroup love and outgroup hate?. Journal of social issues, 55 (3), 429-444.

Gellner, E. (1983). Nations and Nationalism. Ithaca, New York: Cornell University Press.

Grahek, I. (2008). Promene u oblicima nacionalne vezanosti i autoritarnost kod srednjoškolaca u poslednjih 35 godina. Petničke sveske 64, 417-431.

Heaven, P.C. L., Rajab, D & Ray, J. (1985). Patriotism, Racism, and the Disutility of the Ethnocentrism Concept. The Journal of Social Psychology 125 (2), 181-185.

Hewstone, M., Rubin, M., & Wilis, H. (2002). Intergroup bias.Annual Review of Psychology, 53, 575–604.

Križanec, T. (2008). Povezanost nacionalnog identiteta i alocentrizma / idiocentrizma. (Neobjavljen diplomski rad). Sveučilište u Zagrebu, Filozofski fakultet, Odsjek za psihologiju.

LeVine, R. A., & Campbell, D. T. (1972). Ethnocentrism. New York: John Wiley.

Milosavljević, B. (2002). Porodica i mladi - socijalno-psihološka istraživanja. Banja Luka: Filozofski fakultet.

Milošević Đorđević, J. (2003). Jedan pokušaj klasifikacije teorijskih razmatranja nacionalnog identiteta. Psihologija,1-2, 125-137.

Milošević Đorđević, J. (2005): Nacionalni identitet: psihološka analiza naučnih i laičkih svatanja. Beograd, Filozofski fakultet Baograd, Doktorska disetacija.

Mihić, V., Mihić, I. (2003). Poznajem, prihvatam, poštujem - istraživanjeetničke distance koddece i njihovihroditelja. Psihologija, Vol. 36 (2), 167-182.

Pallant, J. (2009). SPSS: priručnik za preživljavanje - postupni vodič kroz analizu podataka pomoću SPSS-a za Windows (verzija 15). Beograd: Mikro knjiga.

Pavićević, M., Petrović, D. (2016). Povezanost vaspitnih stavova roditelja i etnocentrizma adolescenata. Zbornik radova Filozofskog fakulteta Univeerziteta u Prištini, XLVI (1), 375-397.

Popadić, D. (2004). Koreni etnocentrizma, u S. Mihailović (ured.): Mladi zagubljeni u tranziciji. (str. 95-118), Beograd: Centar za proučavanje alternative.

Puhalo, S. (2013). Kako opažamo druge etničke grupe i njihove članove. Socijalna percepcija i etnička pripadnost kod srednjoškolaca u Bosni i Hercegovini. Sarajevo: Friedrich- Ebert - Stiftung.

Raden, D. (2003). Ingroup Bias, Classic Ethnocentrism, and Non‐Ethnocentrism Among American Whites. Political Psychology, 24 (4), 803-828.

Rot, N., Havelka, N. (1973). Nacionalna vezanost i vrednosti kod srednjoškolske omladine. Beograd: Institut za psihologiju i Institut društvenih nauka.

Rot, N. (2006). Osnovi socijalne psihologije. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Schatz, R. T., Staub, E., & Lavine, H. (1999). On the varieties of national attachment: Blind versus constructive patriotism. Political Psychology, 20 (1), 151-174.

Spry, C., & Hornsey, M. (2007). The influence of blind and constructive patriotism on attitudes toward multiculturalism and immigration. Australian Journal of Psychology, 59(3), 151-158.

Staerklé, C., Sidanius, J., Green, E.G.T., & Molina, L. (2010). Ethnic Minority-Majority Asymmetry in National Attitudes around the World: A Multilevel Analysis. Political Psychology, 31 (4), 491–519.

Staub, E. (1997). Blind versus constructive patriotism: Moving from embeddedness in the group to critical loyalty and action. In D. Bar-Tal & E. Staub (Eds.), Patriotism: In the lives of individual and nations (pp. 213–228). Chicago: Nelson-Hall.

Sumner, W. G. (1906). Folkways. Boston: Ginn and Company.

Šiber, I. (1998). Osnove političke psihologije. Zagreb: Politička kultura.

Šram. Z. (2002). Dimenzije etnocentrizma i nacionalna pripadnost. Društvena istraživanja, 57 (1), 1-22.

Šram, Z. (2008). Etnocentrizam, autoritarne tendencije i religioznost: relacije na uzorku zagrebačkih studenata. Migracijske i etničketeme, 24 (1-2), 49-66.

Šram, Z. (2010). Etnocentrizam, percepcija prijetnje i hrvatski nacionalni identitet. Migracijske i etničke teme, 26 (2), 113–142.

Tajfel, H., & Turner, J. C. (1986). The Social Identity Theory of Intergroup Behavior. Psychology of Intergroup Relations, 5, 7-24.

Trebješanin, Ž. (2004). Rečnik psihologije. Beograd: Stubovi kulture.

Turjačanin, V. (2005). Predikcija nacionalne vezanosti i otvorenosti u V. Turjačanin i Đ. Čekrlija (ured.): Ličnost i društvo II, Etnički, državni i evropski identitet. Banja Luka: Fondacija Friedrich Ebert Stiftung, 102-112.

Turjačanin, V. (2015). Socijalna psihologija etničkog identiteta. Banja Luka: Filozofski fakultet.

Vasović, M. (1999). Etnička mržnja u Srba kao propagandni mit. Sociološki pregled, vol. XXXIII, no 1-2, 21-33.

Vasović, M., Gligorijević, M. (2011). Demokratske promene u Srbiji i proces deetnifikacije društvene svesti. Godišnjak 2011, broj 5. Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka, 103-118.

Релације између етноцентризма и националне везаности

Sažetak

Reference