Утицај пројектног модела наставе природе и друштва на усвајање процедуралних знања ученика
Sažetak
Оспособљавање ученика да самостално истражују и анализирају природне и друштвене појаве и процесе представља један од значајнијих и захтевнијих задатака наставе природе и друштва. Да би се овако формулисан задатак успешно остварио, неопходно је да ученици стекну одговарајући ниво процедуралних знања, тј. да знају како да испланирају и спроведу истраживање. Полазећи од тога да је актуелном реформом образовања у Србији рад на пројектима постао обавезна наставна активност, у овом раду представљени су резултати експерименталног истраживања чији је циљ био да се утврди ефикасност пројектног модела наставе природе и друштва у процесу усвајања процедуралних знања ученика. Истраживање је спроведено на узорку од 72 ученика експерименталне групе (три одељења која су садржаје наставе природе и друштва реализовала по пројектном моделу) и 70 ученика контролне групе (три одељења која су исте садржаје реализовала путем уобичајених групних задатака) четвртог разреда основне школе. Показало се да су се, након завршетка примене експерименталног програма, постигнућа ученика експерименталне групе побољшала у све три категорије процедуралних знања – познавања различитих начина прикупљања података, познавања начина сређивања истраживачких података и познавања начина приказивања истраживачких резултата.
Reference
Banđur, V., Potkonjak, N. (1999). Metodologija pedagogije. Beograd: Savez pedagoških društava Jugoslavije.
Barron, B. J. et alii. (1998). Doing with the understanding: Lessons from research on problem and project-based learning. The Journal of the Learning Sciences, 7, 271–311.
Baumgartner, E., Zabin, Ch. J. (2008). A Case Study of Project-Based Instruction in the Ninth Grade: A Semester-Long Study of Intertidal Biodiversity. Environmental Education Research 14 (2), 97-114.
Blumenfeld, P. C. et alii. (1991). Motivating project-based learning: Sustaining the doing, supporting the learning. Educational Psychologist 26 (3&4), 369–398.
Vigotski, L. (1983). Mišljenje i govor. Beograd: Nolit.
Vilotijević, M. (2000): Didaktika 3, Beograd: Učitelјski fakultet.
Geier, R. et alii (2008). Standardized test outcomes for students engaged in inquiry-based science curricula in the context of urban reform. Journal of Research in Science Teaching 45 (8), 922-939.
Grahovac, V., Đurović, A. (ur.) (2010). Klјučna znanja iz prošlosti u nastavnim predmetima Svet oko nas i Priroda i društvo kao osnova za učenje Istorije. Beograd: Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Savez učitelјa Republike Srbije.
Gultekin, M. (2005). The effect of project based learning on learning outcomes in the 5th grade social studies course in primary education. Educational Sciences: Theory and Practice, 5 (2), 548–56.
Dewey, J. (1902). The Child and the Curriculum. Chicago: University of Chicago Press.
Duncan, R.G., Tseng, K.A. (2011). Designing project‐based instruction to foster generative and mechanistic understandings in genetics. Science Education 95 (1), 21-56.
Ivić, I. (1992). Teorije mentalnog razvoja i problem ishoda obrazovanja. Psihologija br. 3–4, 7–35.
Lazarević, Ž., Banđur, V. (2001). Metodika nastave prirode i društva. Jagodina: UČitelјski fakultet u Jagodini.
Kaldi, S., Diamanto, F., Govaris, Ch. (2011). Project-based learning in primary schools: effects on pupils’ learning and attitudes. Education 3–13, 39 (1), 35–47.
Krajcik, J., et al. (1998). Inquiry in project-based science classrooms: initial attempts by middle school students. The Journal of the Learning Sciences, 7 (3&4), 313–350.
Mergendoller, J. R., Maxwell, N. L., Bellisimo, Y. (2006). The Effectiveness of Problem-Based Instruction: A Comparative Study of Instructional Methods and Student Characteristics. Interdisciplinary Journal of Problem-Based Learning, 1 (2), 49-69.
Mioduser, D., Betzer, N. (2003). The contribution of Project-based learning to high-achievers’ acquisition of technological knowledge and skills, International Journal of Technology and Design Education, 18, 59–77.
Mirkov, S. (2013). Učenje – zašto i kako. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
Miščević-Kadijević, G. (2011). Kooperativna nastava prirode i društva i kvalitet znanja učenika, Beograd: Učitelјski fakultet.
Opšti standardi postignuća – obrazovni standardi za kraj prvog ciklusa obaveznog obrazovanja, Priroda i društvo (2011). Beograd: Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Pešikan, A. (2003). Nastava i razvoj društvenih pojmova kod dece. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Ristanović, D. (2015). Uticaj projektnog modela nastave prirode i društva na poznavanje specifičnih veština i algoritama, Uzdanica, XII (2), 71-84.
Ristanović, D. (2017). Struktura aktivnosti u projektnom modelu nastave prirode i društva, Zbornik radova Filozofskog fakulteta u Prištini, XLVII (4), 127-142.
Scardamalia, M., Bereiter, C. (2003). Knowledge Building. In: Encyclopedia of Education (2nd edition). New York: Macmillan Reference. pp. 1370–1373.
Schunk, D. H. (2012). Learning Theories, an Educational Perspective (6th ed.). Boston, MA: Pearson Education Inc.
Horan, C., Lavaroni, C., Beldon, P. (1996). Observation of the Tinker Tech Program students for critical thinking and social participation behaviors. Novato, CA: Buck Institute for Education.
Šefer, J. (2004). Konstruisanje znanja kao kreativni akt i razumevanje celine. U: S. Milanović-Nahod, N. Šaranović-Božanović (ur.), Znanje i postignuće (str. 130-139). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
Šefer, J. (2005). Kreativne aktivnosti u tematskoj nastavi. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
Šefer, J. (2008). Evaluacija kreativnih aktivnosti u tematskoj nastavi. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293