Епиграфски и археолошки рад Николе Вулића на територији Македоније
Sažetak
Током Вулићевих вишегодишњих истраживања које је предузео на територији Македоније у деурипској области недалеко од места Чепигова је открио остатке града, али није утврдио о ком граду је реч. Каснија ископавања и проналазак нових натписа са тог локалитета показала су да су трагови насеља поред Чепигова остаци града Стубере. У Македонији, Вулић је испитао и локалитет код села Дебришта, где се задржао врло кратко и открио је само рушевине једне велике тврђаве. Тек су систематским истраживањима овог локалитета, у периоду од 1976–1978. године, утврђени културни слојеви и остаци насеља као и некрополе.
Захваљујући пре свега методски добро припремљеном истраживању 1930. године у Требеништу је открио пет нових гробова са богатим инвентаром. Током новијих археолошких радова у Требеништу и његовој околини дошло се до открића која су омогућила извођење нових закључака. Резултати истраживања дали су одговоре на питања која су Вулић и други научници (Б. Филов) само отворили, а тицала су се етничке припадности становништва сахрањеног у откривеним гробницама. Вулић је управо захваљујући открићима у некрополи у Требеништу постао познат светској археолошкој науци.
Значајно је било и Вулићево откриће позоришта код Скупа. Он је открио све делове позоришта и упоредио га са тада познатим позориштем у Стобима. Вулић је установио да је позориште у Скупима грађено у II веку н. е, тачније за време цара Хадријана. Ископавањима у периоду од 1970–1974. године дошло се до нових налаза (новац цара Марка Аурелија) који су потврдили Вулићеву тезу о изградњи позоришта или бар једног његовог дела у II веку н. е.
Захваљујући исцрпном раду на прикупљању античких натписа, Вулића можемо сматрати утемељивачем епиграфике као научне дисциплине у Србији. Највећи број натписа прикупио је на територији Македоније, где је вршио и опсежна археолошка истраживања. Вулић је прикупљањем и објављивањем великог броја натписа дао значајан допринос истраживању античке прошлости Македоније.
Reference
Цермановић, А. (1956). Златне “сандале” из Требеништа и њихово симболично значење. Жива антика VI, 307-313.
Новак, В. (1958). Никола Вулић, научник и човек. У: Н. Вулић, Из римске књижевности. Београд.
Papazoglu, F. (1974), Inscriptions de Pelagonie. Bulletin de correspondance hellenique 98, 271-297.
Папазоглу, Ф. (1957). Македонски градови у римско доба. Скопје.
Proeve, N. (2017). Who were authors of the Trebenište culture and the gold funeral masks. http://micnews.com.mk/node/8020, 14.09.2017.
Поповић, Љ. (1956). Каталог Налаза из некрополе код Требеништа. Народни Музеј у Београду.
Поповић, В. (1966), О пореклу грчких архајских предмета из некрополе код Требеништа са посебним освртом на проблем златних маски. Старинар XV-XVI, 15-30.
Вулић, Н. (1925). Трачки коњаник. Глас СКА CXIV. 87-89.
Вулић, Н. (1926). Ратовање македонског краља Филипа V с Римљанима г. 199 пре Хр. код Битоља, Прилепа итд. Глас СКА CXXI, 21-38.
Вулић, Н. (1931). Aнтички споменици у Србији. Споменик LXXI, 4-259.
Вулић, Н. (1933). Нови гробови код Требеништа. Споменик LXXVI, 591-31.
Вулић, Н. (1933). Натписи из Беле Цркве (код Прилепа). Глас СКА CLV, 25-34.
Вулић, Н. (1935). Римско позориште код Скопља. Југословенски историјски часопис I, 749-750.
Vulić, N. (1939). Deux nouvelles inscriptions grecques de Derriopos. Academie des insriptions et belles lettres. Comptes rendus des seances de l'annee, 221-230.
Вулић, Н. (1941-48). Антички споменици наше земље – Трачки коњаник и друге иконе из античког доба. Споменик XCVIII, 1-339.
Вулић, Н. (1961). Римско позориште код Скопља. Неколико питања из античке историје наше земље и римске старине. Посебна издања САНУ књ. CCCXLVI Одељење друштевених наука, 39, 1-24.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293