Светиљка са представом грифона: христијанизацијa паганских мотива током касне антике

  • Danijela T. Tešić Radovanović Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju umetnosti
Ključne reči: gryphon, griffin||, ||грифон, early Christian lamps||, ||ранохришћанске светиљке, Apollo||, ||Аполон, cross||, ||крст,

Sažetak


Период касне антике, обележен снажним друштвеним променама, религиозном трансформацијом паганског света и тријумфом монотеизма на простору Медитерана, представља архетипски период транзиције у уметности. Визуелна култура раздобља на једној страни испољава традиционалност и еклектицизам, док на другој стоји иновативност која се огледа у синтези старих форми, материјала и орнамената са новом функцијом и значењем предмета, повезаним пре свега са потребама хришћанске уметности, али и све израженијим прихватањем оријенталних утицаја и „варварске“ уметности. Религиозни и културни синкретизам периода утицао је на трансформацију великог броја старијих, паганских мотива и њихово прилагођавање захтевима хришћанске култне праксе. Тенденције су се јасно испољиле на предметима примењене уметности, међу којима су посебно илустративне уљане светиљке, због начина на који комбинују утилитарну и симболичку функцију у религиозном контексту.

У групи ранохришћанских бронзаних светиљки сачуван је релативно велики број лампи са ручком у облику протоме грифона. Светиљке са грифоном могле би се назвати прототипом  касноантичке уметничке продукције, због начина на који спајају стилске и иконографске елементе претходног раздобља са духом времена у коме доминирају хришћанска религија и нова хришћанска естетика. Једна светиљка овог типа, која представља случајан налаз из села Пањевац у близини Деспотовца, чува се у Народном музеју у Београду. Обликом, величином и квалитетом израде лампа се приближава другим примерцима произведеним у радионичким центрима Источног Медитерана, који су откривени широм Европе и Медитерана. Декоративни репертоар лампе спаја мотив грифона, пагански соларни симбол блиско повезан са Аполоном, са хришћанским мотивима крста и голуба. У раду се истражују начини на који су ови мотиви доведени у везу и процес којим је пагански мотив грифона трансформисан у апотропејски симбол прихватљив за хришћане.

 

Reference

Димитрова, Е. (1995). Најстарите христијански симболи, Скопје: Македонска цивилизација.

Јеличић, Б. (1958/9). Бронзани жишци у Народном музеју, ЗРНМ II, 72-86.

Кондић, J. (1993). Лампа кат. 145, in: Д. Срејовић, (Ed.), Римски царски градови и палате у Србији, (p. 337). Београд: Српска академија наука и уметности.

Срејовић, Д., Цермановић-Кузмановић, А. (1992). Речник грчке и римске митологија. Београд: Српска књижевна задруга.

Татић-Ђурић, М. (1960). Једна касноантичка лампа из збирке Народног Музеја у Београду, Жива Антика X, 237-247.

Тешић Радовановић, Д. (2018). Светиљка као симбол у теологији и иконологији светлости на простору Медитерана, Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, Vol. 48, no. 2, 153-171.

Цвјетићанин, T. (2013). Приватна побожност. Предмети хришћанског култа у свакодневном животу, in: И. Поповић, Б. Борић Брешковић, (Eds.), Константин Велики и Милански едикт 313. Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије, (pp. 206-217). Београд: Народни музеј.

Baert, В. (2004) A Heritage of Holy Wood: The Legend of the True Cross in Text and Image, Leiden-Boston: Brill.

Brown, P.R.L. (1971). The world of late antiquity, AD 150-750: from Marcus Aurelius to Muhammad, London: Thames and Hudson.

Brown, P.R.L. (2011). Late antiquity: Anomaly and Order Between a Pagan and a Christian World In: A. Lazaridou, (Ed.), Transition to Christianity: Art of Late Antiquity, 3rd - 7th Century AD, (pp. 21-25). New York: Alexander S. Onassis Public Benefit Foundation.

Chalkia.E, Lazaridou, A. (2011). Preface. In: A. Lazaridou (Ed.), Transition to Christianity : art of Late Antiquity, 3rd-7th century AD, (pp. 15-20). New York: Alexander S. Onassis Public Benefit Foundation.

Chrzanovski, L., Zhuravlev, D. (1998). Lamps from Chersonesos in the State Historical Museum, Moscow, Roma: "L'Erma" di Bretschneider.

Elsner, J. (2006). Late Antique Art: The Problem of the Concept and the Cumulative Aesthetic, In: S. Swain, M. Edwards, (Eds.), Аproaching Late Antiquity: The Transformation from Early to Late Empire (pp. 1-41). Oxford: Oxford University Press. DOI 10.1093/acprof:oso/9780199297375.001.0001

Elsner, J. (2011). Late Antiquity: a Period of Cultural Interaction, In: A. Lazaridou, (Ed.), Transition to Christianity: Art of Late Antiquity, 3rd - 7th Century AD, (pp. 26-31). New York: Alexander S. Onassis Public Benefit Foundation.

Eusebius Caesariensis, Vita Constantini, In: Eusebius of Caesarea The Life of the Blessed Emperor Constantine, from: Nicene and Post-Nicene Fathers Vol. I, (eds.) P. Schaff, H. Wace, Grand Rapids 1955.

Evans, H.C., Holcomb, R., Hallman M. (2001). "The Arts of Byzantium", The Metropolitan Museum of Art Bulletin, v. 58, no. 4.

Goldman, B. (1960). The Development of the Lion-Griffin, AJA Vol. 64, No. 4, 319-328.

Grabar, А. (1968). Christian Iconography: A Study of Its Origins, Princeton: Princeton University Press.

Hernández de la Fuente, D. (2011). Preface: New Perspectives on Late Antiquity, In: D. Hernández de la Fuente, (Ed.), New Perspectives on Late Antiquity, (pp. 1-5). Newcastle upon Tyne: Cambridge Scholars Publishing.

Ilić, O. (2006). Ranohrišćanski import na teritoriji severnog Ilirika u periodu od IV do početka VII veka, Arheologija i prirodne nauke 2, 47-68.

Iustini philosophi et martyris Apologiae pro Christianis, in: Patristische Texte und Studien 38, (trans.) M. Markovich, Berlin-New York 1994.

Jensen, R. (2000). Understanding Early Christian Art, London: Routledge.

Jensen, R. (2017). The Cross: History, Art, and Controversy, Cambridge, MA: Harvard University Press.

Kinney, D. (2006). The Concept of Spolia, In: C. Rudolph (Ed.), A Companion to Medieval Art: Romanesque and Gothic in Northern Europe (pp. 233-252). Oxford: Blackwell Publishing Ltd. doi: 10.1002/9780470996997.ch11

Paulini, Poemata, X Ausonio Paulinus in: The Poems of St. Paulinus of Nola, Ancient Christian Writers, vol. 40, (transl) P. G. Walsh, New York- Paramus 1975, 58-59.

Reed, N. B. (1976). Griffins in Post-Minoan Cretan Art, Hesperia 45, 364-379.

Schoolman, E.M. (2018). Image and Function in ‘Christian' and ‘Pagan' Late Antique Terracotta Lamps, In: M. Saghy, E. M. Schoolman, (Eds.), Pagans and Christians in the Late Roman Empire: New Evidence, New Approaches (4th-8th centuries), (pp. 165-177). Budapest: CEU Press.

Walker, А. (2012). „The Art That Does Not Think“: Byzantine „Decorative Arts“ - History and Limits of a Concept, In: C. Hourihane, (Eds.), From Minor to Major. The Minor Arts in Medieval Art History, (pp. 169-193). Princeton: The Index of Christian Art, Princeton University.

Xanthopoulou, M. (2010). Les lampes en bronze à l’époque paléochrétiene, Turnhout: Brepols Publishers.

Objavljeno
2018/10/04
Rubrika
Оригинални научни чланак