Информационо-комуникационa технологијa у настави историје

Zdravko M. Deletić

doi:10.5937/zrffp48-19173

Zdravko M. Deletić Univerzitet u Prištini sа privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp48-19173

Ključne reči: teaching||, ||настава, information||, ||информације, communication||, ||комуникација, computer||, ||компјутер, teacher||, ||наставник, student||, ||ученик,

Sažetak

На основу наставничког искуства, проучавања литературе и теоријског уопштавања, у раду се расправља о могућностима употребе компјутера и дигиталних медија од стране наставника и ученика у припреми и извођењу наставе историје, о могућностима ученика да уче уз употребу информатичке технологије у школи, у ваннаставним активностима и домаћем раду. Истакнуте су предности употребе електронских медија у настави историје: велика доступност докумената (текстова, фотографија, карата) у дигиталној форми и обиљe информација научног, публицистичког и информативног карактера. Поред могућности претраживања база података и сајтова доступних на интернету, компјутерска техника омогућава брзу и квалитетну обраду текста, израду нових докумената и презентација, стварање разноврсних база податка, размену информација и докумената у реалном времену, личне комуникације, припрему текста за штампу, низ корисних поступака који штеде време наставника и ученика, омогућавају бржи и ефикаснији рад. Рад са електронским уређајима и дигитализованим документима омогућава ученицима учење уз примену више извора знања, искоришћавање личног интересовања и способности, даје бројне могућности за активно и креативно учење. Уз бројне предности, у раду су поменута и нека ограничења употребе електронских медија у настави историје, у првом реду, доступност докумената и тумачења историје нејасне научности, истинитости и васпитне усмерености, као и то што наставник нема могућност да има увид како ученици користе документа доступна на интернету.

Reference

Bezić, K. (1983). Tehnologija nastave i nastavnik. Zagreb: Pedagoško-književni zbor.

Вилотијевић, М. (2000). Дидактика : организација наставе, 2. издање. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Vrbetić, M. (1983). Kako poučavati − kako učiti istoriju : prilozi metodici nastave istorije. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Глазырина, Т. Н. (2011). Методика преподавания истории. Новополоцк.

Делетић, З. (1985). И рачунари у настави. Просвјетни рад 7, 4.

Đorđević, J. (1981). Savremena nastava : organizacija i oblici. Beograd: Naučna knjiga.

Mandić, S. (2008). Kompjuterizacija i istoriografija 1995−2005. Beograd: Istorijski arhiv Beograda.

Mijanović, N. (2002). Obrazovna tehnologija. Podgorica: Štamparija Obod Cetinje.

Minić, S., Kreculj, D., Vorkapić, M. (2010). Elektronska interaktivna tabla u nastavi tehničkog i informatičkog obrazovanja. U: D. Golubović (ur.), Tehnika i informatika u obrazovanju (495−501). Čačak: Tehnički fakultet.

Mužić, V. (2001). Programirana nastava. Zagreb: Pedagoško-književni zbor.

Павловић, А. (2013). Значај и примена рачунара у образовању ученика у основној школи. ИАС Техника и информатика, 2012/2013. ftn.kg.ac.rs/download/SIR/SIR%020Ana%20Pavlovic.pdf (11. 02. 2017)

Popović, Lj. (2012). Primena računara u nastavi matematike (odbranjeni master rad). Matematički fakultet, Beograd. elibrary.matf.bg.ac. ras/...

Страдлинг, Р. (2003). Настава европске историје двадесетог века. Београд: Министарство просвете и спорта РС.

Шимуновић, Б. и Золтан, Ђ. (1998). Историја на Интернету. Настава историје, IV (7), 235−243.