Место специјалних школа у инклузивном образовању

Gordana I. Nikolic; Dejan M. Đorđić; Jasmina M. Kovačević

doi:10.5937/zrffp49-19176

Gordana I. Nikolic Univerzitet u Novom Sadu, Pedagoški fakultet u Somboru, Katedra za društvene nauke
Dejan M. Đorđić Univerzitet u Novom Sadu, Pedagoški fakultet u Somboru, Katedra za društvene nauke
Jasmina M. Kovačević Univerzitet u Beogradu, Fakultet za sprecijalnu edukaciju i rehabilitaciju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp49-19176

Ključne reči: special schools||, ||специјалне школе, inclusive education||, ||инклузивно образовање, outcomes||, ||исходи, ecosystem||, ||екосистем,

Sažetak

Улога школа за образовање ученика са сметњама у развоју различито се тумачи у контексту инклузивног образовања. Са једне стране, посматрају се као установе које у пуном обиму својим капацитетима могу и треба да подрже образовну и социјалну инклузију, док други приступ сматра да постојање тих школа представља неуспех процеса инклузије. Циљ овога рада је да се утврди улога ових школа и промене које су настале у њиховом раду од 2009. године, када је уведено инклузивно образовање у наш образовноваспитни систем. Узорком је обухваћено свих 48 школа за образовање ученика са сметњама у развоју на територији Републике Србије. За потребе истраживања, у Заводу за унапређивање васпитања и образовања, припремљен је упитник за прикупљање података из ових школа.

Резултати су показали да није промењена мрежа ових установа, али да су се променили корисници на свим нивоима образовања и васпитања с обзиром на то да сада ове школе образују децу са различитим сметњама у развоју. Број дефектолога већи је у Београду и Војводини од осталог дела Србије (p<0,05), док је број дефектолога који пружају само подршку другим установама највећи у Војводини (p<0,05). Показатељи постигнућа ученика указују на то да 56,95% ученика усваја елементарна образовна постигнућа и животне вештине корисне у свакодневним активностима. Укључивање предшколске деце веће је у Војводини (М=6,83) и Београду (М=6,71) у односу на остатак Србије (М=3,37). Хоризонтална покретљивост показује 8,4 пута чешћи прелазак ученика из редовне у специјалну школу. Даљи правци истраживања у овој области могли би обухватити примену више различитих инструмената за процену приступа који подстичу рани развој ове деце ради њихове лакше проходности и према вртићима и основним школама, као и испитивање околности које би повећале проходност из специјалних у основне школе.

Biografija autora

Gordana I. Nikolic, Univerzitet u Novom Sadu, Pedagoški fakultet u Somboru, Katedra za društvene nauke

Defektološkenauke, vanredni profesor , posebno interesovanje strateško planiranje u obrazovanju, udžbenici, akademskapostignuća i socijalna lingvistika u oblasti neverbalne komunikacije

Reference

Ainscow, M., Dyson, A., West, S. M. (2012). Making schools effective for all: rethinking the task. School Leadership & Management, 1 (1), 1–17.

Ainscow, M. & Dyson, A. (2008). Improving Schools, Developing Inclusion. New York: Routledge Taylor & Francis Group.

Ainscow, M. (2007). Towards a more inclusive education system: where next for special schools? In: R. Cigman (Еd.), Included or Excluded: The Challenge of the Mainstream for some SEN Children (128–139). New York: Routledge.

Ainscow, M., Booth, T., Dyson, A. (2006). Improving Schools, Developing Inclusion. London: Routledge.

Allan, J. & Brown, S. (2001). Special schools and inclusion. Educational Review, 53 (2), 199–207.

Afolabi, O., Mukhopadhyay. S., Nenty, H. J. (2013). Implementation of Inclusive education: Do Parents Really Matter?. Specijalna edukacija i rehabilitaciju, 12 (3), 373–401.

Andreasson, I. & Wolff, U. (2015). Assessments and Intervention for Pupils with Reading Difficulties in Sweden – A Text Analysis of Individual Education Plans. International Journal of Special Education, 30 (1) 15–24.

Cigman, R. (2007). A question of universality: inclusive education and the principle of respect. Journal of Philosophy of Education, 41 (4) 775–793.

Croll, P. & Moses, D. (2000). Ideologies and utopias: education professionals’ views of inclusion. European Journal of Special Needs Education, 15 (1), 1–12.

Dyson, A. (2001). Special needs in the twenty-first century: where we’ve been and where we’re going. British Journal of Special Education, 28 (1), 24–29.

Engsig, T. T. & Johnstone, C. J. (2015). Is there something rotten in the state of Denmark? The paradoxical policies of inclusive education – lessons from Denmark. International Journal of Inclusive Education, 5, 469–486.

FNBE (Finnish National Board of Education). (2010). National Core Curriculum for Pre-Primary

Education. Accessed October 14, 2016. Retrieved September 2, 2018. from http://www.oph.fi/download/153504

Franck, K. (2015). The (in) Competent Child: Subject Positions of Deviance in Norwegian Day-Care Centres. Contemporary Issues in Early Childhood, 16 (3), 230–240.

Gray, P. (2011). Special Educational Needs: A new look – By Mary Warnock and Brahm Norwich. Journal of Special Education Needs, 11 (1), 79–82.

Gordon L. & Morton, M. (2008). Inclusive education and school choice: democratic rights in a devolved system. In: S. Gabel & S. Danforth (Еds.), Disability & the Politics of Education: An International Reader (237–250). New York: Peter Lang.

Head, G. & Pirrie, A. (2007). The place of special schools in a policy climate of inclusion. Journal of Research in Special Educational Needs, 7 (2), 90–96.

Heiskanen, N., Alasuutari, M., Vehkakoski, T. (2018). Positioning children with special educational needs in early childhood education and care documents. British Journal of Sociology of Education. Retrieved September 12, 2018: http://www.tandfonline.com/loi/cbse20

Higgins, N., MacArthur, J., Morton, M. (2008). Winding back the clock: the retreat of New Zealand inclusive education policy. New Zealand Annual Review of Education, 17 (2), 145–168.

Hornby, G. (1999). Inclusion or delusion: can one size fit all?. Support for Learning, 14 (4), 152–157.

Hunter, J. & O’Connor, U. (2006). In search of inclusion. Support for Learning, 21 (2), 53–56.

IHC New Zealand (2009). New research says ‘no’ to special schools. In Scoop [Press release] (Independent News).

Kearney, A. & Kane, R. (2006). Inclusive education policy in New Zealand: reality or ruse? International Journal of Inclusive Education, 10 (2/3), 201–219.

Lindsay, G. & Dockrell, J. E. (2004). Whose job is it? Parents’ concerns about the needs of their children with language problems. Journal of Special Education, 37 (4), 225–235.

MacArthur, J. (2009). Learning Better Together: Working towards Inclusive Education in New Zealand Schools. Wellington, NZ: IHC New Zealand Inc.

McMenamin, T. (2011). The tenacity of special schools in an inclusive policy environment: the New Zealand situation ’96–2010. British Journal of Support for Learning, 26 (3), 87–102.

Nikolić, G., Cvijetić, M., Branković, N., Đordić, D., Johnstone, C. J. (2019). Lessons Learned on the Journey to Inclusion in the Republic of Serbia. International Journal of Disability, Development and Education. (in press).

Nikolić, G. i Nedeljković, M. (2015). Inkluzija u Srbiji ‒ u potrazi za smislenim putem. Socijalna misao, 4, 9−19.

Nikolić, G. i Popović, Z. (2012). Mapiranje dece koja se nalaze van obrazovno-vaspitnog sistema ‒ „Da svako dete postane đak“. U: N. Glumbić i V. Vučinić (ur.), Specijalna edukacija i rehabilitacija DANAS (213−219). Beograd: Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

Николић, Г., Лукић, М., Јанковић, В. (2010). Ученици са сметњама и тешкоћама у развоју у образовно-васпитним установама Републике Србије. Београд: Завод за унапређивање образовања и васпитања.

Norwich, B. (2008). What future for special schools and inclusion? Conceptual and professional perspectives. British Journal of Special Education, 35 (3), 136–143.

Norwich, B. & Gray, P. (2007). Special schools in the new era: conceptual and strategic perspectives. Journal of Research in Special Educational Needs, 7 (2), 84–88.

NRDCWH (National Research and Development Centre for Welfare and Health) (2003). National Curriculum Guidelines on Early Childhood Education and Care in Finland. Accessed July 15, 2018. http://www.julkari.fi/bitstream/handle/10024/75535/267671cb-0ec0-4039-b97b-7

Popović, Z. i Nikolić, G. (2015). Postignuća učenika sa smetnjama u razvoju u zavisnosti od vrste škole, nastavnih predmeta i vrste smetnje. U: J. Milinković i B. Trebješanin (ur.), Implementacija inovacija u obrazovanju i vaspitanju – izazovi i dileme (437−457). Beograd: Učiteljski fakultet.

Slee, R. (2006). Inclusive education: is this horse a Trojan?. Exceptionality Education Canada, 16 (2/3), 223–242.

Spooner, F., Knight, V., Browder, D., Jimenez, B., DiBiase, W. (2011). Evaluating evidence-based practice in teaching science content to students with severe developmental disabilities. Research and Practice for Persons with Severe Disabilities, 36 (1–2), 62–75.

Tatić, D. (2011). Zaštita ljudskih prava osoba sa invaliditetom. Beograd: Edicija studije.

UNESCO. (1994). The Salamanca Declaration and Framework for Action. Paris: Author.

Vaughn, S. & Linan-Thompson, S. (2003). What Is Special About Special Education for Students with Learning Disabilities?. The Journal of Special Education, 37, 140–147.

Wills, R. (2006). Special Education 2000: A New Zealand experiment. International Journal of Inclusive Education, 10 (2/3), 189–199.

Warnock, M. & Norwich, B. (2010). Special Educational Needs a New Look. London: Ben Cracknell Studios.