Фукујамино тумачење Токвиловог учења о нарави аристократије и демократије (антиципација Ничеа)

  • Zoran D. Nedeljković Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za sociologiju
Ključne reči: aristocracy||, ||аристократија, democracy||, ||демократија, revolution||, ||револуција, morality||, ||морал, army||, ||војска, art||, ||уметност, production||, ||производња,

Sažetak


Аутор је у овом раду за предмет свог истраживања одабрао Фукујамино тумачење Токвиловог учења о нарави аристократије и демократије. Посебно је узео у обзир Фукујамино запажање да је Токвил својим опсервацијама о предностима и недостацима америчког друштва антиципирао Ничеово учење о аристократском моралу, питајући се шта је изгубљено након промене владавине и да ли се преобразио дух времена. Недвосмислени одговор француског историчара и политиколога је да су се изгубиле некадашње аристократске вредности. Нестало је отмености у понашању, племенитост карактера у друштвеним односима и самосталност и неповерљивост, које су Ничеу, да би осенчио оштре црте идеала „надчовека“, биле преко потребне. Уместо целовитог човека, сада се сусреће делимични човек, појединац који се крије у маси, заједници једнаких грађана који своју слободу могу да сачувају само ако се крећу и раде у групи, маскирани као чланови све већег броја удружења, која као различити колективи индивидуи преузимају моћ и одговорност за његову егзистенцију. У америчком грађанском друштву Токвил увиђа да се однос поверење–неповерење преокренуо у однос дужник–поверилац. Испитује у којим се све институцијама америчког демократског друштва, које није настало из револуције, могао уочити губитак аристократских вредности и износи парадоксалне ситуације где се из тек стасале демократије рађа нова аристократија.

Reference

Гогољ, Н. В. (2004). Мртве душе. Београд: Народна књига.

Мишима, Ј. (2009). Самурајска етика и модерни Јапан. Београд: Либер.

Ниче, Ф. (1991). Воља за моћ. Београд: Дерета.

Fisk, Dž. (2001). Popularna kultura. Beograd: Clio.

Fridman, Ž. (1959). Kuda ide ljudski rad. Beograd: Rad.

Fukujama, F. (1997). Kraj istorije i poslednji čovek. Podgorica: CID.

Fukujama, F. (2003). Naša posthumana budućnost. Podgorica: CID.

Fukujama, F. (1997). Sudar kultura. Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika i nastavna sredstva.

Istman, Č. A. (2006). Duh Indijanaca. Beograd: Utopija.

Kafka, F. (2004). Amerika. Beograd: Habitus.

Niče, F.(1980). S one strane dobra i zla. Beograd: Grafos.

Niče, F. (1998). Spisi o grčkoj književnosti i filozofiji. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

Niče, F. (1985). Tako je govorio Zaratustra. Beograd: Grafos.

Niče, F. (1984). Vesela nauka. Beograd: Grafos.

Robinson, D. (2002). Niče i postmodernizam. Beograd: Esotheria.

Tokvil, A. K. (2002). O demokratiji u Americi. Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

Objavljeno
2019/04/05
Rubrika
Оригинални научни чланак