Увод у решавање питања сафавидског наслеђа  (1721–1723) према британским изворима

Marija V. Kocić; Dalibor M. Elezović

doi:10.5937/zrffp49-19241

Marija V. Kocić Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Odeljenje za istoriju
Dalibor M. Elezović Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp49-19241

Ključne reči: Safavid dynasty||, ||Сафавиди, Persia||, ||Персија, Russia||, ||Руска Империја, Ottoman Empire||, ||Османско царство, Great Britain||, ||Велика Британија, commerce||, ||трговина,

Sažetak

Рад анализира прилике у Персији током владавине последњих владара из династије Сафавида. Слабљење Персије настојала је да искористи Русија и освоји делове Каспијског региона, а исте намере имало је и Османско царство. Истраживање је засновано на необјављеним британским изворима, односно службеним извештајима амбасадора Велике Британије у Истанбулу Абрахама Станјана. Ова архивска грађа власништво је Националног архива у Лондону (The National Archives, London) и налази се у серији State Papers, фонду 97 (Turkey), фасцикли n°24. Уз то, извештаји доприносе свеобухватнијем сагледавању питања која се односе на трговинску размену Велике Британије са тим делом света. Осим дипломатских архивских докумената, у истраживању је као извор коришћена и ондашња штампа (The Monthly Mercury), као и резултати савремене историографије, првенствено британске и руске.

Reference

Абдусаламов, Б. М. (2012). Кумыкские феодальные владения в кавказской политике России: от Петербургского договора до Гянджинского трактата (1723–1735 гг.). Армия и общество, 3 (31), 76–82.

Arı, B. (2004). Early Ottoman Diplomacy: Ad Hoc Period. In: N. Yurdusev (ed.), Ottoman Diplomacy. Conventional or Unconventional? (36–65). MacMillan: Palgrave.

Гасанов, Р. М. (2015). Каспийский поход Петра I, 1722–1723 гг. Махачкала: Эпоха.

Gemelli Careri, F. (1699). Giro del Mondo, vol. I–VIII. Napoli: Nella Stamperia di Giuseppe Roselli.

Дворник, Ф. (2001). Словени у европској историји и цивилизацији. Београд: Clio.

De Bonnac, J. L. dʼU. (1894). Mémoire historique sur l'ambassade de France à Constantinople. Paris: E. Leroux.

Зайцев, И. В. (2004). Турки-османы в Москве XVIII в. Восточный архив, 11–12, 40–45.

Kocić, M. (2014a). Ahmed-paša Kalailikos viđen očima zapadnih savremenika: prilog biografiji osmanskog dostojanstvenika iz doba velike krize Osmanskog carstva. Historijska traganja, 14, 99–118.

Kocić, M. (2014б). Diplomatija u službi kapitala: evropske nacije na osmanskom Levantu (XVI–XVIII vek). Beograd: Hesperiaedu – Filozofski fakultet.

Kocić, М. (2014ц). Turska u međunarodnim odnosima 1688–1699: put u evropsku diplomatiju. Beograd. Hesperiaedu.

Коцић, М. (2016). Порта и Северна Европа током последње фазе Великог северног рата (1718–1721) кроз призму британских интереса. Београдски историјски гласник, 7, 87–102,

Коцић, М. (2018). Раномодерна штампа као релевантан историјски извор: пример извештавања Monthly Mercury-ja о приликама у југоисточној Европи током 1691. године. У: З. Делетић и Д. Елезовић (прир.), Методолошки изазови историјске науке: Тематски зборник међународног значаја (209–220). Косовска Митровица: Филозофски факултет у Косовској Митровици.

Krusinski, Ј. (1733). The history of the late revolutions of Persia: taken from the memoirs of Father Krusinski, Procurator of the Jesuits at Ispahan, vol. I–II. London: J. Pemberton.

Кулаков, О. В. (2009). Развитие персидского направления во внешней политике России в первой половине XVIII века. Вестник СамГУ, 73, 25–30.

Курукин И. В., и Коседжик, Х. (2013). Поиск „достойной сатисфакци“: персидский поход Петра I и посольство Нишли Мехмеда-аги в Россию в 1722–1723. г. Исторический вестник, 4, 74–99.

Лапидус, А. М. (2002). Султанати и барутна царства. Средњи исток. У: Џ. Л. Еспозито (прир.), Оксфордска историја ислама (363–416). Београд: Clio.

Matthee, P. R. (1999). The Politics of Trade in Safavid Iran: Silk for Silver, 1600–1730. Cambridge: Cambridge University Press.

Matthee, R. (2004). Blinded by Power: The Rise and Fall of Fath ’Ali Khan Daghistani Grand Vizier under Shah Soltan Hoseyn Safavi (1127/1715–1133/1720). Studia Iranica 33, 179–219.

Matthee, R. (2006). A Sugar Banquet for the Shah: Anglo-Dutch Competition at the Iranian Court of Šāh Sultān Husayn (r. 1694–1722). Eurasian Studies, 5, 195–218.

Matthee, R. (2009). Russian-Iranian Relations in the Mid-Seventeenth Century. In: A. K. Levykin (Ed.), The Tsars and the East: Gifts from Turkey and Iran in the Moscow Kremlin (15–17). Washington, D. C.: Smithsonian.

Matthee, R. (2012а). Facing a Rude and Barbarous Neighbor: Iranian Perceptions of Russia and the Russians from the Safavids to the Qajars. In: A. Amanat. & F. Vejdani (Eds.), Iran Facing Others: Identity Boundaries in a Historical Perspective (99–124). New York: Palgrave.

Matthee, R. (2012б). Persia in Crisis: Safavid Decline and the Fall of Isfahan. New York: I. B: Tauris & Co. Ltd.

MacLean, G., & ‎Nabil Matar, N. (2011). Britain and the Islamic World, 1558–1713. Oxford: Oxford University Press.

Mertayak, A. (2005). Nişli Mehmed Ağa’nın Rusya Sefâreti ve Sefâretnâmesi (1722–1723) (одбрањена докторска дисертација). Tokat, Gaziosmanpaşa Üniversitesi.

Perry, J. R. (1971). The Last Safavids, 1722–1773. Journal of Persian Studies, IX, 59–69.

Roemer, H. R. (1986). The Safavid Period. In: P. Jackson (ed.), The Cambridge History of Iran, Vol. 6: The Timurid and Safavid Period (189−350). Cambridge: Cambridge University Press.

Rocharnon, E. M. (1934). François-Louis de Pesme de Saint-Saphorin, Revue historique vaudoise, 42, 49–52. DOI: 10.5169/seals-32641

Savory, R. (2007²). Iran Under the Safavids. Cambridge: Cambridge University Press.

Stensgaard, N. (1999). The route trough Quandahar: The significance of the overland trade from India to the West in the seventeenth Century. In: S. Caudhuri & M. Morieau (Eds.), Merchants, Companies and Trade. Europe and Asia in the Early Modern Era, [ed.] Studies in Modern Capitalism (55–73). Cambridge: Cambridge University Press.

Unat, F. R. (1942/43). Kapıcıbaşı Nişli Mehmet Ağa’nın Moskova Sefâretnâmesi. Tarih Vesikaları Dergisi, II (10), 284–299.

Unat, F. R. (1943a). Kapıcıbaşı Nişli Mehmet Ağa’nın Moskova Sefâretnâmesi. Tarih Vesikaları Dergisi, 11, 352–371.

Unat, F. R. (1943б). Kapıcıbaşı Nişli Mehmet Ağa’nın Moskova Sefâretnâmesi, Tarih Vesikaları Dergisi, 12, 462–472.

Hanway, Ј. (1753). An Historical Account of the British Trade Over the Caspian Sea: With the Revolutions in Persia, vol. I–III. London: Sold by Mr. Dodsley in Pall-Mall.

Foltz, R. (2015). Iran in World History. Oxford: Oxford University Press.

Çaycıoğlu, S. O. (2017). 18. Yüzyıl Başlarında Rusya’nın Kafkasya Siyaseti: I. Petro’nun İran Seferi. VAKANÜVİS – Uluslararası Tarih Araştırmaları Dergisi [International Journal of Historical, Researches], Yıl [Vol.] 2 (115–132). Kafkasya Özel Sayısı [Special Issue on Caucasia].