Аспекти одрживости менаџмент процеса стварања материјалне основе туризма
Sažetak
Истраживања и респектовање еколошких, економских и социокултурних принципа у процесу стварања материјалне основе један су од кључних предуслова одрживог развоја туризма. Отежавајућу околност принципа одрживости, приликом стварања нове и унапређења (реновирања, реконструкције и модернизације) постојеће материјалне основе, чине очекивања носиоца тражње као покретачких фактора укупног развоја туризма, а која морају бити у центру пажње. Одрживи приступ стварању материјалне основе туризма захтева озбиљно истраживање, планирање и управљање, поред истакнутих (економских, еколошких и социокултурних) принципа, истраживање и због обимних дугорочних улагања. Један од планетарних проблема који се мора уважавати код градње материјалне основе туризма на коме инсистирају бројне еколошке групације јесте како не заустављати економски раст, а истовремено задржати чисту/здраву животну средину.
Поред акционарског и зајмовног капитала, један од начина финансирања инфраструктурних система је и јавно приватно партнерство које подразумева партнерски однос, али и поделу одговорности и ризика у процесу управљања изградњом материјалне основе, управо с аспекта захтева екологије, економије и социологије.
Reference
Вуjoвић, С., Цвиjaнoвић, Д., Штeтић, С. (2012). Дeстинaциjски кoнцeпт рaзвoja туризмa. Београд: Институт за економику пoљoприврeдe.
Вујовић, С. (2008). Стварање мaтeриjaлнe oснoвe туризма. Београд: Институт за економику пoљoприврeдe.
Вујовић, С., Mилaнoвић, M., Mркaљ, Р. (2009). Прoблeми одрживог рaзвoja туризма – индиректни трошкови стварања мaтeриjaлнe oснoвe туризма кao генератор проблема одрживог развоја. Teмaтски зборник – Meдитeрaнски дани Требиње 2009 (62−70). Требиње: Република Српска.
Joвaнoвић, M. (2001). Интeркултурни менаџмент. Београд: Meгaтрeнд.
Прeмoвић, J. (2016). Специфичности људских ресурса у руралном туризму. Eкoнoмикa пољопривреде, 63 (2), 633−647.
Прeмoвић, J., Бoљeвић, A., Вуjoвић, С., Aрсић, Љ., Mилићeвић, З. (2013). Глoбaлни eкoлoшки прoблeми и oдрживи туристички рaзвoj. Ecologica, 70, 305−310.
Стojaнoвић, Р. (2016). Прoмoциja нoвих туристичких дeстинaциja нa примеру београдских приградских oпштинa (нeoбjaвљeнa докторска дисертација). Природно-математички факултет, Нови Сад.
Стojaнoвић, Р. (2016). Увoд у туризaм. Ужице: Висoкa пословна шкoлa струковних студиja.
Стрaтeгиja (2016). Стратегија рaзвoja туризма Републике Србиje за период 2016−2025. Београд: Министарство трговине, туризма и тeлeкoмуникaциja.
Fajol, H. (1949). General and Industrial Management. Pitman: London.
Kim D. K., Kim C., Lee T. H. (2005). Public and Private Partnership for Facilitating Tourism Investment in the APEC Region. Seoul: APEC Tourism Working Group (TWG) & Ministry of Culture and Tourism of Republic of Korea.
Kunst, I. (2011). Primjenlјivost modela javno-privatnih partnerstva u turizmu. Acta turistica, 23 (2), 175−201.
Massie, J. L. and Douglas, J. (1973). Managing: A Contemporary Introduction. New Jersey: Englewood Cliffs, Prentice Hall.
Mladen, R., Ilak Peršurić, A. S., Juraković, L., (2010). Јаvno-privatno partnerstvo u funkciji razvoja ruralnog turizma. U: D. Katica, A. Radoš (ur.), Zbornik radova drugog kongresa ruralnog turizma (215−223). Zagreb: Hrvatski farmer.
Rendy, C. E. (1992). A Beginer’s guide to the world economy. New York: Random House.
Stoner, Dž. A. F., Friman, E. R., Gilbert, D. R. Jr. (1997). Menadžment. Beograd: Želnid – preduzeće za železničku izdavačko-novinsku delatnost.
Vujović, S., Anufrijev, A., Dašić, G. (2011). Planing tourism development. Abstract Proceedings: 4th International Conference – Science and higher education in fuction of sustainable development (70−75). Užice: Visoka poslovno-tehnička škola strukovnih studija.
UNWTO (2000). Public-Private Sector Cooperation – Enhancing Tourism Competitiveness. World Tourism Organization.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293