Музичке преференције и криминално понашање

  • Milena Č. Petrović Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet muzičke umetnosti, Katedra za solfeđo i muzičku pedagogiju
  • Ivana D. Radovanović Kriminalističko-policijska akademija u Beogradu, Katedra kriminalističkih nauka
  • Vera D. Milanković Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet muzičke umetnosti, Katedra za solfeđo i muzičku pedagogiju
  • Gordana I. Ačić Muzička škola "Dr Vojislav Vučković", Beograd
Ključne reči: music preferences||, ||музичке преференције, music genres||, ||музички жанрови, criminal behavior||, ||криминално понашање,

Sažetak


Циљ овог истраживања је испитивање односа између музичких преференција и криминалног понашања. Истраживање је обухватило 216 испитаника мушког пола, узраста од 18 до 30 година (просечне старости 24,59), подељених у две групе: студенти (115) и затвореници (101) на издржавању казне због кривичних дела крађе. Подаци су прикупљени у анонимној ситуацији, посебним упитником намењеним истраживању музичких жанрова. Тај упитник садржи седам питања о томе које су музичке жанрове испитаници слушали током одрастања, као и у различитим ситуацијама из свакодневног живота: из навике, из задовољства, када је испитаник сам, када је у друштву, када је срећан и када је тужан.

Резултати каноничке дискриминативне анализе и тест значајности разлика у слушаности појединих жанрова у наведеним ситуацијама, показали су да тим разликама највише доприносе класична и рок музика коју слушају студенти и алтернативни електро жанрови и народна (фолк) музика коју слушају затвореници. Те разлике односе се, пре свега, на период одрастања, а затим код слушања из навике и из задовољства. Резултати подржавају налазе из литературе о промени статуса рок музике (из бунтовничког у мејнстрим жанр), као и о потенцијалној предиктивној вредности раних адолесцентних преференција за тзв. алтернативне жанрове за касније криминално понашање.

 

Reference

Anderson, C., Carnagey, N., Eubanks, J. (2003). Exposure to violent media: the effects of songs with violent lyrics on aggressive thoughts and feelings. Journal of Personality and Social Psychology, 84 (5), 960–971. Preuzeto sa: https://www.apa.org/pubs/journals/releases/psp-845960.pdf

Arnett, J. (1991). Heavy metal music and reckless behavior among adolescents. Journal of Youth and Adolescence, 20 (6), 573–592. DOI: 10.1007/BF01537363

Arnett, J. (1996). Metal heads, heavy metal music and adolescent alienation. New York: Westview Press.

Bogt, T., Keijsers, L., Meeus, W. (2013). Early Adolescent Music Preferences and Minor Deliquency. Pediatrics, 131 (2), 1–10. Preuzeto sa: http://pediatrics.aappublications.org/content/pediatrics/early/2013/01/02/peds.2012-0708.full.pdf

Cattell, R. & Anderson, J. (1953). The measurement of personality and behavior disorders by the I.P.A.T. music preference test. Journal of Applied Psychology, 37, 446–454. Preuzeto sa: http://psycnet.apa.org/doiLanding?doi=10.1037%2Fh0056224

Delsing, M., Bogt, T., Engels, R., Meeus, W. (2008). Adolescents’ music preferences and personality characteristics. European Journal of Personality, 22, 109–130. Preuzeto sa: https://onlinelibrary.wiley.com/doi/pdf/10.1002/per.665

Duchen, J. (2008, 26 March). Mind the Bach: Classical Music on the Underground. The Independent. Preuzeto sa: https://www.independent.co.uk/arts-entertainment/music/features/mind-the-bach-classical-music-on-the-underground-800483.html

Epstein, J., Pratto, D., Skipper, J. (1990). Teenagers, behavioural problems and Preferences for heavy metal and rap music: a case study of a Southern middle school. Deviant Behaviour, 11, 381–394. Preuzeto sa: https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/01639625.1990.9967860

Fajgelj, S. (2009). Psihometrija. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.

Fajgelj, S. (2012). Metode istraživanja ponašanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.

Felson, M. (2002). Crime and Everyday Life. Thousand Oaks, Ca: Sage Publications. ISBN: 0-7619-8761-4

Ferrer, R., Eerola, T.,Vuoskoski, J. (2013). Enhancing genre-based measures of music preference by user-defined liking and social tags. Psychology of Music, 41, 499–518. Preuzeto sa: http://journals.sagepub.com/doi/abs/10.1177/0305735612440611

Gardstrom, J. (1999). Music exposure and criminal behavior: perception of juvenile offenders. Journal of Music Theory, 36 (3), 207–221. Preuzeto sa: https://www.researchgate.net/publication/12780375_Music_Exposure_and_Criminal_Behavior_Perceptions_of_Juvenile_Offenders

Hansen, C. & Hansen, R. (1990). Rock music videos and antisocial behavior. Basic and Applied Social Psychology, 11 (4), 357–369. Preuzeto sa: https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1207/s15324834basp1104_1

Hansen, C. & Hansen, R. (1991). Schematic information processing of heavy metal lyrics. Communication Research, 18, 373–411. Preuzeto sa: http://journals.sagepub.com/doi/10.1177/009365091018003005

Lennings, H. & Warburton, W. (2011). The effect of auditory versus visual violent media exposure on aggressive behaviour: the role of song lyrics, video clips and musical tone. Journal of Experimental Social Psychology, 47, 794–799. Preuzeto sa: https://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S0022103111000345?via%3Dihub

Leone, U., Zvekić, U., Radovanović, D. (1992). Development and crime: an exploratory study in Yugoslavia. Rome: United Nations Interregional Crime and Justice Research Institute in collaboration with Institute of Criminological and Sociological Research. ISBN 9290780207. Preuzeto sa: https://trove.nla.gov.au/work/10522019?q&versionId=12265408

Mejovšek, M. (2008). Metode znanstvenog istraživanja. Zagreb: Naklada Slap.

Midtveit, E. (2005). Crime prevention and exclusion: From walls to opera music. Journal of Scandinavian Studies in Crime and Crime Prevention, 6, 23–28. DOI: 10.1080/14043850510035137

Milanković, V. & Ačić, G. (2006). Muzičari i nemuzičari: da li ih muzika različito pokreće? U: G. Karan (ur.), Pokret u muzičkim i scenskim umetnostima, Zbornik X Pedagoškog foruma (150–154). Beograd: Fakultet muzičke umetnosti.

Miranda, D. & Claes, M. (2004). Rap music genres and deviant behaviors in French-Canadian adolescents. Journal of Youth and Adolescence, 33 (2), 113– 122. Preuzeto sa: https://link.springer.com/article/10.1023/B:JOYO.0000013423.34021.45

Mulder, J., Bogt, T., Raaijmakers, Q., Vollebergh, W. (2007). Music taste groups and problem behavior. Journal of Youth and Adolescence, 36 (3), 313–324. DOI: 10.1007/s10964-006-9090-1

O’Grady, L., Rolvsjord, R., McFerran, K. (2015). Women performing music in prison: an exploration of the resources that come into play. Nordic Journal of Music Therapy, 24 (2). Preuzeto sa: https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/08098131.2013.877518?src=recsys

Rentfrow, P. J. & Gosling, S. D. (2003). The do re mi's of everyday life: The structure and personality correlates of music preferences. Journal of Personality and Social Psychology, 84 (6), 1236–1256. Preuzeto sahttp://dx.doi.org/10.1037/0022-3514.84.6.1236

Rentfrow, P., McDonald, J., Oldmeadow, J. (2009). You are what you listen to: Young people’s stereotypes about music fans. Group Processes and Intergroup Relations, 12, 329–344. DOI: 10.1177/1368430209102845

Rentfrow, P. J., Goldberg, L. R., Levitin, D. J. (2011). The structure of musical preferences: A five-factor model. Journal of Personality and Social Psychology, 100 (6), 1139–1157. Preuzeto sa: http://dx.doi.org/10.1037/a0022406

Robinson, T., Weaver, J., Zillman, D. (1996). Exploring the relation between personality and the appreciation of rock music. Psychological Reports, 78, 259–269. DOI: 10.2466/pr0.1996.78.1.259

Selfhout, M., Delsing, M., Bogt, T., Meeus, W. (2008). Heavy metal and hip-hop style preferences and externalizing problem behavior: a two-wave longitudinal study. Youth and Society, 39, 435–452. DOI: 10.1177/0044118X07308069

Tanner, J., Asbridge, M., Wortley, S. (2008). Our favourite melodies: musical consumption and teenage lifestyles. British Journal of Sociology, 59 (1), 117–144. DOI: 10.1111/j.1468-4446.2007.00185.x

Timberg, S. (2005). Classical music as crime stopper. Los Angeles Times, 18. Preuzeto sa: http://www.freenewmexican.com/artsfeatures/10701.html

Tuastad, L. & O’Grady, L. (2013). Music therapy inside and outside prison – A freedom practice? Nordic Journal of Music Therapy, 22 (3). Preuzeto sa: http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/08098131.2012.752760

Weisskirch, R. & Murphy, L. (2004). Friends, porn and punk: sensation seeking in personal relationships, Internet activities and music preference among college students. Adolescence, 39, 189–202. Preuzeto sa: http://connection.ebscohost.com/c/articles/14898989/friends-porn-punk-sensation-seeking-personal-relationships-internet-activities-music-preference-among-college-students

Wright, R. (2000). I’d sell you suicide: Pop music and moral panic in the age of Marilyn Manson. Popular Music, 19, 365–385. Preuzeto sa: https://static1.squarespace.com/static/55f9740de4b06788affc824b/t/55fffff8e4b016bd354660c2/1442840568134/Suicide.pdf

Xi Jing, C., Hannibal, N., Xu, K., Gold, C. (2014). Group music therapy for prisoners: Protocol for a randomised controlled trial. Nordic Journal of Music Therapy, 23 (3). Preuzeto sa https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/08098131.2013.854268?src=recsys

Objavljeno
2018/12/21
Rubrika
Оригинални научни чланак